Seme sočiva sadrži oko 28 % belančevina koje sadrže većinu aminokiselina
neophodnih za ljudsku ishranu, lako su rastvorljive u vodi i čovek ih lako vari. Seme se brzo raskuvava i veoma je ukusno.
Vegetacija sočiva traje od 60 do 120 dana. Ima neravnomeran rast. U početku vegetacije, do pojave prvih cvetova, rast je usporen, a zatim se ubrzava, naročito ako je toplo i sunčano vreme. Cvetanje počinje 30 – 50 dana nakon nicanja i traje do sazrevanja prvih mahuna. Sočivo je samooplodna biljka, dugog dana.
Mlade biljke izdrže mrazeve do minus 6 stepeni Celzijusa, a uginjavaju na minus 9 °C.
Sočivo ima veće zahteve prema vodi u početku vegetacije. Kasnije ne zahteva puno vlage i veoma dobro podnosi sušu, naročito sitnosemene forme.
Kada je reč o zemljištu nema velikih zahteva. Ne postavlja velike zahteve ni prema predusevu, ali zemljište ne sme biti zakorovljeno.
Osnovna obrada se obavlja na 20-25 cm dubine.
Smatra se da sočivo nije potrebno đubriti, osim na veoma siromašnim zemljištima.
Seje se gustoredo, na 10-12 cm međuredno, sa 200-300 klijavih zrna, na 3-5 cm dubine. Setvu je najbolje obaviti do 15 marta.
Žetva je najčešće dvofazna. Sočivo neravnomerno sazreva, pa žetvu treba početi kada je 50 % mahuna u punoj zrelosti. Zrno se skladišti sa najviše 13 % vlage.
Nemanja Konstantinović, dipl. inž.
psss.rs
