Korovi poseduju visoko izraženu sposobnost prilagođavanja, veliku moć reprodukcije i otpornost prema nepovoljnim uslovima sredine. Prilagođenost se ogleda
u biološkim osobinama semena, a to su: dugovečnost, mirovanje i periodičnost klijanja. Iz tih razloga otežano je suzbijanje korova u biljnoj proizvodnji, a naročito suzbijanje korova u organskoj biljnoj proizvodnji, jer se u njoj ne primenjuju sintetički proizvedeni herbicidi.
Borba protiv korova u organskoj biljnoj proizvodnji predstavlja važnu kritičnu tačaku i u njoj je ljudski rad neophodan, a upravo upotreba ljudskog rada značajno povećava troškove i utiče na uspešnost proizvodnje. Obezbeđivanje radne snage – kopača predstavlja limitirajući faktor za ulazak u organsku proizvodnju.
Kontrolu korova u organskoj proizvodnji treba bazirati na održavanje zemljišta bez semena korova i njhovih organa za vegetativno razmnožavanje, a ne na zaštiti useva od korova.
Korovske vrste mogu biti i korisne i to kao: zelenišno đubrivo, hrana i sklonište pticama, neki korovi dobra stočna hrana, imaju lekovita svojstva, pčelinja ispaša, doprinose lepoti poljoprivrednog pejzaža.
Praćenje korovske flore na parcelama i dobro poznavanje biologije i ekologije korovskih vrsta preduslov je za njihovo uspešno suzbijanje. Mere suzbijanja mogu biti: preventivne, mehaničke, fizičke i biološke mere borbe. Za uspešnu organsku proizvodnju potrebno je pravovremeno i kvalitetno sprovođenje svih raspoloživih mera borbe.
Plodored je najznačajnija mera i predstavlja unapred utvrđenu smenu gajenih biljaka u vremenu i prostoru. Plodored se posmatra kao važna fitosanitarna mera koja smanjuje pojavu bolesti, štetočina i korova. Kod svih sistema biološkog ratarenja primenjuju se čvrsti plodoredi sa značajnim udelom jednogodišnjih i višegodičnjih leguminoza i njihovih smesa sa travama koje treba da obogate zemljište azotom i obezbede dovoljno kabaste hrane za stoku na gazdinstvu. Mehanizam fizičkog delovanja plodoreda u suzbijanju korova oslanja se na konkurentske odnose korova i gajenih biljaka, zasenjivanjem ili gušenjem. Poželjno je da gajene biljke imaju konkurentsku sposobnost,da potiskuju korove.
Smenjivanjem useva, a time i sistema obrade zemljišta menjaju se i agroekološki faktori. Na taj način sprečavamo prekomernu zastupljenost i širenje pojedinih vrsta korova i nagomilavanja njihovog semena i organa za vegetativno razmnožavanje.
Delovanje plodoreda na zakorovljenost i suzbijanje korova zasniva se na alelopatskim odnosima gajenih biljaka i korova (Dražić, 1999).
Primeri alelopatskog odnosa:
– ovas – inhibira rastanje gorušice i bulke,
– raž – suzbija rastanje ambrozije, pepeljuge i kamilice,
– biljni ostaci suncokreta – smanjenje porasta divljeg ovsa, pirevine, muhara, ambrozije i obične pepeljuge (Ovo su podaci više autora)
Autor: Zvezdana Jovanović
psss.rs
