Ovaj jun preti da postane jedan od najsušnijih (kao i najtoplijih) kod nas, piše meteorolog Slobodan Sovilj.
U susret novim junskim rekordima
Prema pisanju meteorologa Slobodana Sovilja druga dekada juna već je uveliko na izmaku, a na samo 10 od ukupno 28 glavnih meteoroloških stanica u Srbiji registrovane su merljive padavine. Tokom dosadašnjeg perioda, količina padavina veća od 10 mm osmotrena je samo na području Sjenice (44.8 mm), Kopaonika (14.4 mm) i u Kruševcu, gde je palo 12.1 mm. Ove padavine je većinom uslovio jači jednodnevni lokalni pljusak, dok je na preostalih 7 GM stanica, na kojima je padavina i bilo, njihova ukupna količina od početka meseca između 0.1 i 4.1 mm.
I više nego simbolično za mesec, koji, po pravilu (prema višedecenijskim osmatranjima i klimatskim karakteristikama XX veka) karakteriše najveća količina u godišnjoj raspodeli padavina po mesecima. Tokom juna prosečno padne između 60 i 120 mm kiše, a pljuskove padavine su obično česge i rasprostranjene u svim delovima zemlje.
Šta se onda dogodilo u junu ove godine i zbog čega padavine izostaju?
Treća dekada meseca dodatno nas uvodi i u novi toplotni talas, čiji se početak očekuje već 23. juna i sa najvećom verovatnoćom zadržavanja visokih dnevnih temperatura (od 32 do 37 °C), ali i tropskih noći u urbanim sredinama sve do kraja meseca.
Već je potpuno izvesno da će se jun 2025. naći u vrhu najtoplijih i najsušnijih od početka meteoroloških merenja u Srbiji, a da li će srednjemesečni temperaturni rekordi biti oboreni zavisi i od intenziteta nastupajućeg toplotnog talasa, o čemu ćemo konkretne podatke imati već početkom jula.
Meteorološki ekstremi su već godinama sve učestaliji i pod pritiskom klimatskih promena, čije su posledice u poslednje vreme i u široj javnosti sve vidljivije, što samo potvrđuje ubrzanu promenu postojećih obrazaca klime i sve hitniju potrebu za prilagođavanjem – kako u svakodnevnom životu, tako i u planiranju infrastrukture, zaštite zdravlja i upravljanju rizicima, ističe Sovilj.
