Kao i mnogim divljim životinjama i ježevima je najveći neprijatelj – čovek. Kako da ga zaštitimo?
Kada u sumrak ili tokom noći u bašti čujete neobično i prilično glasno njuškanje ili frktanje nemojte se uplašiti. Možda ste srećnik čiju je baštu odabrao jež. Naime, ova noćna bodljikava životinja bira bašte koje su bezbedni i prijatni prostori. Smatra se da jež bira prostore koji su u prirodnoj ravnoteži i u kojima nema tragova štetnih hemikalija. Veruje se da donosi sreću domaćinstvu u kom obitava.
Jež je samotnjak, osim u vreme parenja. Mladi se rađaju u junu i julu i to najčešće po tri ježića u leglu. Životni vek ježa je oko pet godina. Od prirodnih neprijatelja se brani bodljama koje prekrivaju veći deo tela, a ima ih čak, da ne poverujete, do 6.000. Zimi, od novembra do marta, je u fazi hibernacije. Kada je aktivan obilazi prostore u potrazi za hranom i mestom za svoje mladunce. U svom noćnom pohodu može preći veće razdaljine, čak i par kilometara.
Jež je heroj bašte, plaše ga se i zmije
U potrazi za hranom najviše se koristi čulima sluha i mirisa. Veoma su korisni jer oslobađaju vrtove i bašte od, za ljude, nepoželjnih organizama u ovim prostorima. Hrane se puževima, gusenicama, zmijskim jajima. Pojedu i žabu, guštera, ptičija jaja, miša, pa i krtice. Ređe jedu i korenje biljaka ili voće. Poznato je da u borbi sa zmijom jež najčešće pobedi. Kada dođe do okršaja sklupča se u loptu i bodljama je izbode. Lako može da uništi osinje gnezdo, jer ga ubodi osa ne mogu povrediti.
Ako želite da ga nahranite možete ga „poslužiti“ kuvanim jajima ili keksićima za mačke. Nikako ih ne treba hraniti mlekom, hlebom ili zeljastim povrćem. Korisno je da mu obezbedimo i posudicu sa vodom.
Ko su mu neprijatelji?
Kao i mnogim divljim životinjama i ježu je najveći neprijatelj – čovek. Neodgovoran, sebičan, bezobziran i bahat uništava prirodu oko sebe i živa bića u njoj.
Nema mnogo prirodnih neprijatelja, ali opasnost mogu predstavljati sova, lisica i kuna ili jazavac.
Veliki broj ježeva strada na prometnim putevima i zbog trovanja otrovima za glodare. Najviše stradaju u doba parenja, kada su vrlo aktivni, i kao mladunci. Mogu se otrovati i hemikalijama koje se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji i drugim materijama zagađivačima životne sredine.
Kako da ga zaštitimo?
Obezbedite mu skrovište. To može biti gomila lišća, kompostna masa ili grane drveća. Često će se sakriti u delove bašte gde ima više biljaka koje se ne kose. Važno je da u baštama ne koristite hemijska sredstva za zaštitu, jer tu ježići neće doći. Ukoliko želite da vas poseti možete napraviti prolaze kroz ogradu. Ako odabere baš vašu baštu ili vrt, smatrajte se počastvovanim i budite mu dobar domaćin.
