Slađana i Dragan Marković iz Zrenjanina više od petnaest godina proizvode povrće, a deset godina po principima organske proizvodnje.
Kao u većini slučajeva, i Markovići su povrće počeli da proizvode za sopstvene potrebe kako bi za ishranu koristili povrće ne tretirano hemijskim sredstvima. Kada su se pojavili viškovi, najpre su svoje proizvode poklanjali, a kasnije ponudili zainteresovanim kupcima. I tako su iz sezone u sezonu proširivali listu povrća i danas proizvode dvadesetak vrsta.
„Nismo odmah shvatili da ulazimo u ozbiljnu proizvodnju. Iz želje da imamo bogatu ponudu zdravog povrća sve smo više proširivali listu vrsta. Sada proizvodimo paradajz, papriku, praziluk, rotkvice, krompir, karfiol, beli luk, celer, grašak, spanać, zelen, raštan… Deo povrća koji ne prodamo preradimo najpre za svoje potrebe, a ako i tu imamo višak, prodajemo ga. Pravimo paradajz sok, ajvar i turšiju. Razmišljamo i o pravljenju svog brenda“, kaže Slađana, organski proizvođač i diplomirani ekonomista.
Kvalitetne organske proizvode Markovići uzgajaju u deset plastenika na ukupno 30 ari. Za sada neće proširivati proizvodnju, a jedan od razloga za to je i nedostatak radne snage koja bi odgovorila zahtevima rada u organskoj proizvodnji.
Proizvodnja po organskim principima je nešto što vas u potpunosti zaokupira i za vas je samo takva proizvodnja moguća, nadahnuto objašnjava naš domaćin Dragan koji je diplomirani inženjer poljoprivrede za uređenje i korišćenje voda, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.
„U organskoj proizvodnji sam „svoj na svome“, osećam se dobro jer znam da je upravo takva proizvodnja dobra za sva živa bića. Čuvamo zemljište i životnu okolinu. Širim to saznanje i svoje iskustvo. Mnogi prijatelji poučeni našim iskustvom su počeli u svojim baštama i voćnjacima da primenjuju principe organske proizvodnje. Moja želja je da omasovimo ovu proizvodnju i razvijemo svest da svi treba da učinimo sve što možemo kako bismo imali zdravu hranu i očuvali životnu sredinu“, kaže Dragan.
U organskoj proizvodnji povrća kontrola bolesti i štetočina može da bude problem, dodaju domaćini. Ali, kombinovanjem biljaka u povrtnjaku moguće je umanjiti štete.
„Čudna je ta interakcija biljaka, kao da jedna drugoj pomažu. Recimo, crni luk je jako osetljiv na lukovu buvu i lukovu muvu. Ukoliko posejemo šargarepu uz luk, sačuvaćemo ga jer će buva i muva preći na slađu šargarepu. Ili na primer, buvači vole rotkvicu. Ukoliko u rotkvicu posejemo red rukole buvač će preći na nju. Tako i krastavac bude „očišćen“ od vaši ako u usev posejemo blitvu. Sve vaši pređu na blitvu. Ovakvih primera ima još i to je odličan način da održimo usev koji nam je prioritet“, dodaje Dragan.
Korove uklanjaju motikom i plevljenjem. Za taj posao potrebno je mnogo sati rada. To rade uglavnom sami, a pomoć imaju od svoje troje dece koji pomažu kada su slobodni od svojih obaveza.
Kupci traže kvalitetnu robu
Po pravilu kupci traže odličan kvalitet svežeg organskog povrća. Za proizvođača to znači i postizanje dobre cene.
„Izuzetno kvalitetno povrće odmah prodamo, a ostalo preradimo. Deo koji je van kvaliteta za kupca potrošimo kao zelenišno đubrivo. U suštini kada napravimo dobru dinamiku kupovine od strane kupaca, zadovoljstvo je obostrano“, naglašava Marković.
U početku su prodaju obavljali na zrenjaninskim pijacama, ali kažu da nisu naišli na razumevanje. Onda su plasman svojih proizvoda organizovali kroz pijacu organske hrane u Novom Beogradu. Tu su se sprijateljili sa istomišljenicima. Sarađuju sa organskim proizvođačima koji su duže u ovom poslu, jer udruženi mogu mnogo više.
Domaćini kažu da su napredovali i zahvaljujući organskim proizvođačima koji su nesebično delili i znanje i dobra. Ne zaboravljaju pomoć porodica Šokšić iz Taraša, Balanji iz Lukinog sela, Stanojev iz Sakula i drugih.
U vremenu pandemije plasman su organizovali i preko interneta. Za ljubitelje organskog povrća spremili su svežu korpu „Organsko od Markovića“. Prodaja preko interneta je korisna za proizvođače i kupce. Jednostavno je i bilo bi dobro da zaživi i postane uobičajeni način trgovanja, dodaju domaćini.
Markovići su zadovoljni i to zadovoljstvo, uz prijatan razgovor i čašu soka od organskog paradajza, prenose na svakoga ko poseti njihovo gazdinstvo.
Organska proizvodnja i pčelarstvo – rame uz rame
Dragan Marković se bavi i pčelarstvom. Ima tridesetak košnica i seleći je pčelar. Prva paša je uljana repica, pa bagrem, lipa, suncokret i na kraju seli u rit na livadu. U proseku prinos meda je oko deset kilograma po košnici. Kao neko ko razvija svoj pčelinjak, zadovoljan je. Dodaje da je spoj pčelarstva i organske proizvodnje blagodaran.
Objavljeno u listu Poljoprivrednik