Uzimajući u obzir da je proizvodnja pšenice potpuno mehanizovana,
ne postoji velika razlika između konvencionalne i organske prozvodnje ovog useva (osnovna je razlika u primeni mineralnih đubriva i zaštitnih sredstava).
Za pokrivanje troškova proizvodnje uz cenu od 0,25 evrocenti po kilogramu, neophodno je ostvariti minimalni prinos od 4 t/ha zrna.
Ukoliko se zanemare podsticajne mere, samo sa većim prosečnim prinosom i povoljnijom cenom koštanja, ostvaruje se pozitivna ekonomska kalkulacija. Međutim, finansijski efekat ne može se u potpunosti sagledati samo na osnovu uloženog i ostvarenog, pre svega zbog mesta i uloge pšenice u plodoredu i značaja slame za proizvodnju stajnjaka, koji se ne mogu novčano izraziti.
Ekonomičnost proizvodnje pšenice u velikoj meri zavise od momenta realizacije ostvarene proizvodnje, odnosno od trenutno važeće cene na tržištu žitarica i u najvećoj meri nisu rezultat ulaganja, a ni racionalnog smanjenja troškova. Takođe, razlike se ostvaruju kako zbog različitih prinosa tako i drugačijih cena različitih vrsta pšenice (hlebna, durum i spelta pšenica) koje mogu varirati i 30-60 %.
Ekonomska računica u organskoj proizvodnji pšenice
Pokazatelji (u evrima):
- Troškovi mehanizacije – 470
- Repromaterijal – 370
- Odražavanje i amortizacija – 170
- Ukupni troškovi – 1000
- Podsticaj po 1ha – 250
- Cena za 1 kg pšenice – 0,25
- Zarada sa prosečnim prinosom 4 t/ha – 1250
Pripremila: Dragana Jelić, master menadžer
