EKO selo je naselje funkcionalno integrisano sa prirodnom okolinom sa namerom da obezbedi zdrav, dugoročan, harmoničan i održiv razvoj njegovih
stanovnika (Roberta i Dianne Gilman,1991). Za eko selo je bitno da svi stanovnici, zajedničkim snagama, utiču na svoju budućnost kroz pozitivne promene. Dobre namere i kreativnost članova zajednice jedan su od najvažnijih resursa koji se danas nedovoljno koriste.
EKO selo se zasniva na četiri principa koji su osnov za njegov harmoničan razvoj: ekološkom, ekonomskom, socijalnom i civilizacijsko-kulturnom, koji su u međusobnoj vezi.
Ekološke vrednosti kao komponenta eko sela podrazumevaju čistu zemlju, vazduh i vodu, dom, svežu domaću hranu. Uspostavljanje ekoloških vrednosti ima za cilj harmonizaciju odnosa između dugoročno korisnih i trenutno profitabilnih ciljeva. Zato je neophodno učenje o ,,zelenoj gradnji“ (kako da se grade zdraviji objekti, energetski efikasniji, poštujući lokalne uslove), korišćenje lokalne hrane zarad ličnog zdravlja (primena organske poljoprivrede), oporavak životnog okruženja koje je ljudskom nemarnošću devastirano (klizišta, posledice erozije) itd. Suština je da prostor u kome čovek živi treba da bude u organskoj vezi sa prirodom, a ne da priroda služi samo kao izvor sirovina.
Ekonomske vrednosti kao komponenta eko sela obuhvataju lokalne ekonomije koje uvažavaju koncepciju da ekonomska opravdanost proizilazi iz ekološke održivosti a ne obratno. Savremeni čovek životnu okolinu doživljava kao neiscrpnu banku resursa u funkciji industrijskog razvoja. Zadatak je obrnuti ovaj proces pa su potrebne strukturne promene na globalnom nivou. Postoji potreba za alternativnim lokalnim ekonomijama i tu eko selo ima značajno mesto. Ljudsko ponašanje treba da bude zasnovano na shvatanju da je ekonomski odgovorno jednako ekološki održivo. Zakonskim regulativama neophodno je podržati razvoj sela kako bi se stvorila nova poslovna i opšte društvena klima na principima poštovanja raznovrsnosti, a ne monopola i korporacijskog pristupa kome je zarada osnovni cilj i svrha.
Socijalna komponenta eko sela uključuje pravo da njegovo stanovništvo definiše kako želi da živi sa prirodom i jedni sa drugima, sa jasno utvrđenim pravima i obavezama svakog stanovnika. Izgradnja zajednice kroz prihvatanje različitosti je osnov njene izgradnje, veštine komunikacije i donošenja odluka je učenje veštinama odlučivanja i upravljanja u svakodnevnim situacijama, razvijanje liderskih veština koje treba da predstavljaju važan deo preuzimanja odgovornosti za ostvarenje zajedničkih ciljeva, a ne izvor ličnog bogaćenja. Veoma je bitno negovanje i podsticanje narodne umetnosti, običaja i tradicije a kod članova eko sela kreativnost. Obrazovanje, povezivanje i umrežavanje znanja i iskustva daje sasvim novu dimenziju poimanja znanja i svesti da ne postojimo od juče, tj. da se razvija svest o vezi između bivših i budućih generacija, kao i veza sa drugim zajednicama.
U civilizacijsko-kulturnom pogledu neophodne su promene u smislu povezivanja prirode sa naukom i duhovnošću, a ponovno povezivanje sa prirodom je mogućnost povezivanja ljudskih bića sa prirodnim okruženjem kao vid duhovne prakse. Briga o ličnom i planetarnom zdravlju podseća na jedinstvo i blisku vezu između planetarnog i ličnog zdravlja. Društveno angažovanje pozitivno utiče na duhovni život pojedinca pogotovo u ovim vremenima otuđenosti, kada se zaboravlja na solidarnost i činjenicu da se dobro i loše bolje podnosi u zajednici.
Tradicionalno selo u Srbiji ima dosta elemenata onog što se danas naziva EKO selo. U prvom redu to je koncept zadrugarstva, koji se može razvijati ne samo u proizvodnom i socijalnom pogledu već i kao ekonomski model međusobnog povezivanja i samofinansiranja. Treba povezati seljaka sa direktnim kupcem na tržišnim osnovama, gde grupe potrošača neposredno kupuju proizvode od seljaka na principu solidarnosti, tj. indirektno finansirajući seljaku njegovu proizvodnju i učestvujući zajedno sa njim u proizvodnim rizicima. Za uzvrat potrošač po povoljnoj ceni dobija zdravu hranu od poznatog proizvođača, a ne preko posrednika ili velikih trgovinskih lanaca u kojima ne znate šta kupujete, ali dobro znate koliko skupo platite! Takođe, moguće je uspostaviti na zdravim ekonomskim osnovama veze sa malim i srednjim preduzećima pogotovo kada govorimo o razvoju i unapređenju prerađivačkih kapaciteta. Tako se stvaraju uslovi za razvoj lokalnih zajednica i sprečava ekonomskim i ekološkim merama odliv stanovništva prema velikim privrednim centrima.
Tehnološka dostignuća primenjivati optimalno uz poštovanje prirodnog okruženja.
Stanje na selu zahteva ozbiljan i disciplinovan pristup.Potrebni su jasno dimenzionisani planovi i merljivi rezultati. Da bi se ovo postiglo treba dati mesto kreativnim ljudima i njihovim idejama da primene svoje veštine i znanja.
Autor: Zorica Zdravković, dipl. inž.
psss.rs
