Bivoli su krupne životinje blagog temperamenta, koji imaju ključnu ulogu u obnovi i očuvanju vodenih i vlažnih staništa širom Evrope.
U Specijalni rezervat prirode Obedska bara krajem novembra 2024. godine stiglo je krdo od 19 bivola — devet ženki i jedan mužjak, uz još devet teladi koji će svojom pašom i životnim navikama omogućiti obnovu staništa i povratak ugroženih vrsta, saopštilo je JP „Vojvodinašume“.
Bivole (Bubalus bubalis bubali) karakteriše snažan izgled i prilagodljiva građa. Prosečan životni vek ovih fascinantnih životinja u prirodi je 25 godina, dok u zatočeništvu često žive i duže, ostajući ključni saveznici u očuvanju prirodnih staništa. Polnu zrelost dostižu sa 15 do 18 meseci, a bivolice nose mlade između 281 i 334 dana. Mladunci prvih 6 do 12 meseci sisaju i postepeno se privikavaju na ispašu.
Ljudi ih opisuju kao životinje blagog temperamenta, a oni koji ih drže u svojim domaćinstvima govore kako su pametni i poslušni. Druge životinje uživaju u njihovom prisustvu, timareći ih, koristeći ih kao prevozno sredstvo ili kao platformu za nadgledanje okoline.
Bivoli sve češće imaju ključnu ulogu u obnovi i očuvanju vodenih i vlažnih staništa širom Evrope. Po ugledu na pozitivna iskustva i brze rezultate susednih zemalja odlučeno je da istu praksu primenimo u Srbiji. Oni svojom ispašom i kretanjem pomažu u kontroli vegetacije, sprečavajući širenje invazivnih biljnih vrsta, čime stvaraju mozaik staništa, uključujući lokve i otvorene vodene površine, koje postaju utočišta za mnoge insekte, vodozemce, ribe i ptice i to najčešće one retke, ugrožene i zaštićene.
Njihovo prisustvo obogaćuje tlo hranljivim materijama i poboljšava njegovu prozračnost i navodnjavanje, dok njihovo ponašanje u močvarama održava ravnotežu između vode i tla.
Njihova otpornost i samostalnost smanjuje potrebu za ljudskom intervencijom, što pozitivno utiče na mir i razvoj divljeg sveta. Usled valjanja u blatu, bivoli nemaju mnogo problema sa spoljašnjim parazitima poput muva i krpelja što smanjuje mogućnost od bolesti koje prenose ovi paraziti. Ove životinje ne zahtevaju intenzivnu negu, čime retko dolazi do upotrebe antibiotika i drugih lekova koji se mogu izlučivati u spoljašnju sredinu i time nepovoljno uticati na živi svet.
Iako samostalna, ova grla nisu potpuno divlja, ona dolaze sa gazdinstva Živice Matića iz Knićanina koji je sa svojom porodicom vodio računa o njima. Brigu o grlima na Obedskoj bari nastaviće da vodi stočar. Radi njihovog bezbednog kretanja, ispaše i usmeravanja biće korišćena specijalna ograda koja će vremenom biti pomerana. U zimskom periodu, ukoliko to požele, kao i noću, bivoli će utočište naći u štali napravljenoj specijalno za njih.
Njihova prisutnost ne samo da vraća prirodnu dinamiku staništa već i podržava razvoj turizma zasnovanog na prirodi. Stoga kao spoj istorije, kulture i ekologije, bivoli su nezamenljivi saveznici u očuvanju jednog od najstarijih specijalnih rezervata prirode.
Akcija naseljavanja bivola deo je projekta JP „Vojvodinašume“ i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) „Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u SRP Obedska bara”, koji se sprovodi uz podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije. Dugoročni cilj projekta je povratak mnogih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta na ovu teritoriju.
Naslovna fotografija: Fotoarhiva JP „Vojvodinašume”
