Biofungicidi su preparati na bazi korisnih mikrorganizama – gljiva, bakterija i kvasaca, koji napadaju ili kontrolišu razvoj prouzrokovača biljnih bolesti. Korisni mikroorganizmi
mogu da zaštite biljku domaćina od patogena na četiri načina: direktnom kompeticijom, antibiozom, predatorstvom i indukcijom otpornosti biljke.
Direktna kompeticija znači da se koren ili plod biljke domaćina naseli primenjenim organizmom pre nego što dođe do infekcije prouzrokovačem bolesti.
Antibioza znači da biološki agens luči toksin koji usporava rast patogena.
Pod predatorstvom ili parazitizmom se podrazumeva da biološki agens napada i hrani se patogenim organizmom.
Indukovana ili izazvana otpornost biljke domaćina se javlja kada se u biljci aktivira odbrambeni sistem za usporavanje infekcije.
Biofungicidi na bazi gljivica
1. Gljivica Ampelomyces quisqualis, u preparatu AQ 10 sa sporama gljivice –hiperparazit roda Erysiphaceae, prouzrokovača pepelnice. Njene spore klijaju kada je relativna vlažnost vazduha preko 60 %. Kada prodre u hife parazita, posle 2-4 časa, hiperparazit se razvija nezavisno od uslova spoljne sredine. Na kraju se prekida razvoj pepelnice na jabučastom voću, vinovoj lozi, tikvama, ukrasnom bilju, jagodama i povrću. Ovaj hiperparazit parazitira sve prouzrokovače pepelnica.
2. Spore gljivice Coniothyrium minitans, u preparatu CONTANS – koristi se protiv sklerocija gljive Sclerotinia u zemljištu. Klijanjem spore prodiru u unutrašnjost sklerocije kroz pukotine na površini, prorastaju je i uništavaju. Unosi se u zemljište inkorporacijom pre setve 2-8 kg/ha ili posle žetve 1-2 kg/ha.
3. Candida oleophila – preparat ASPIRE, koristi se protiv truleži plodova u skladištu. Ima jaku kompetitivnu sposobnost za hranljive materije i prostor, pa kao antagonist ne dozvoljava razvoj prouzrokovača truleži ploda, ma da ima podataka da sekrecijom raznih enzima vrši razgradnju njihovog ćelijskog zida.
4. Trichoderma harzianum – preparati TRIANUM i TRIFENDER. Hife ove gljivice se obavijaju oko hifa parazita i luče enzime koji razgrađuju ćelijski zid (mikoparazitizam). Novijim istraživanjima je utvrđen direktan efekat na biljku domaćina, tako što prodiranjem u tkivo korena izaziva niz biohemijskih promena, koji pojačavaju odbrambeni mehanizam biljke. Klijavost se povećava za 30 %, a porast korena za 95 %. Koristi se .protiv zemljišnih patogenih gljivica – Pythium, Rhizoctonia, Fusarium, Sclerotinia, Verticillium …, kao i protiv Botrytis cinerea na vinovoj lozi i jagodi. Poznat je podatak da je paprika uspešno gajena u monokulturi 17 godina na zemljištu koje je tretirano gljivicomTrichoderma.
5. Pythium oligandrum – preparat POLYVERSUM. Koristi se protiv 20 vrsta patogenih zemljišnih gljivica, među njima i Verticillium, Alternaria, Sclerotinia, protiv patogena semena, sive truleži grožđa i maline. Ova gljivica deluje na dva načina. Kao hiperparazit kolonizuje fitopatogene gljive na semenu i u rizosferi tretiranih biljaka. Drugi način je produkcija supstanci koje stimulišu ćelijski zid biljke da stvara morfološke i fiziološke barijere u odbrani od invazije patogena. Isto tako, stimuliše rast biljke povećanjem usvajanja fosfora.
6. Aureobasidium pullulans – preparat BONI PROTECT, protivErwinia amilovora,zatim Botrytis cinerea, Penicilium expansum, Monilia fructigena na uskladištenom voću, a i protiv Fusarium i Alternaria.
Biofungicidi na bazi kvasaca
Rhodotorula glutinis i još preko 50 vrsta kvasaca izolovanih sa površine različitih plodova – deluju kao antagonisti protiv izazivača truleži voća, kompeticijom za šećere na površini ploda.
Biofungicidi na bazi bakterija
1. Streptomyces griseoviridis – u preparatu MYCOSTOP, zemljišna bakterija rizosfere, koristi se nanošenjem na seme protiv zemljišnih patogena – Fusarium, Alternaria, Phytophtora, Pythium, Rhizoctonia i Botrytis, potapanjem rasada, tretiranjem zemljišta i folijarno. Kolonizuje koren biljke pre pojave patogena, lišavajući ih prostora i hranljivih materija, tako da se mora primeniti preventivno.
2. Bacillus subtilis var. amyloliquefaciens – preparatiBOTOKILLER, SUBTILEX, D-STOP, FITOSPORIN, RHIZOVITAL – koristi se protiv zemljišnih patogenih gljivica – Verticillium, Fusarium, Rhizoctonia, Aspergilus, i bakterija – Ralstonia, Xanthomonas campestris vesicatoria. Primenjuje se nanošenjem na seme, a folijarno protiv Botrytis cinerea i pepelnice jagode. Mehanizam delovanja se zasniva na kolonizaciji korena biljke bakterijom i kompeticiji sa patogenim organizmima.
3. Pseudomonas aureofaciens – preparat ELENA, u zaštiti ječma od truleži korena (fuzarioza i helmintosporioza) i od plesnivosti semena. Koristi se nanošenjem na seme.
Autor: Dragomir Radić, dipl. inž. polj.
psss.rs
Foto: pixabay.com
