Akcioni plan za brži razvoj organske poljoprivrede je strateški dokument kojim se sagledava trenutno stanje na osnovu kojih se formiraju ciljevi i mere za njihovu primenu u narednih pet godina.
U toku je javna rasprava na Nacrt Akcionog plana razvoja organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Vojvodina u periodu od 2020. do 2025. godine, dostupan na Internet strani Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nosioca ovog projekta podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
U izradu su bili uključeni stručnjaci Udruženja TERRA’S i Otvorenog univerziteta Subotica.
U pitanju je strateški dokument kojim se sagledava trenutno stanje na osnovu kojih se formiraju ciljevi i mere za njihovu primenu u narednih pet godina.
Stoga je urađeno anketno istraživanje organskih proizvođača u Vojvodini i u jednoj rečenici može se reći da se suočavaju sa velikim izazovima, ali da je većina odlučna da ostane u ovom poslu.
Dokaz tome je podatak da skoro njih 90 % smatra da naša pokrajina ima perspektivu za razvoj ovog vida proizvodnje, s obzirom na tradiciju u poljoprivredi, vredne ljude i uslovе za agro-eko-etno turizam.
Međutim, treba im podrška države sa sva tri nivoa, pa su neki od predloga da se formira zadruga i centralno otkupno mesto za celu Vojvodinu i tako im se pomogne u plasmanu robe.
Imaju različite ideje, a jedna od njih je uvođenje sistema vaučera za prodaju direktno na farmama i jaka marketing kampanja, posebno u promociji organskog znaka.
U početnoj fazi, kada se prelazi na organsku, anketirani su istakli da je najvažnija edukacija i savetodavstvo u čemu im najviše pomožu udruženja i poljoprivredne stručne službe. Zato su ovim planom dati predlozi za jačanje i održivost civilnog sektora i savetodavnih službi, bilo privatnih ili državnih.
Analizirana je i uloga civilnog sektora koji je odigrao najznačajniju ulogu u razvoju ove privredne grane.
Rezultat dvodecenijskog velikog angažovanja svih, posebno udruženja u periodu od 2000. godine kada je usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji, je sledeći:
- nešto više od 500 sertifikovanih operatera (odnosno oko 6.300 sa kooperantima koji su u sitemu grupne sertifikacije) od kojih je oko stotinu iz Vojvodine i
- 0,60 % površina pod organskom proizvodnjom u odnosu na celokupno korišćeno poljoprivredno zemljište u Srbiji.
Ipak, ako se ne sagledava situacija samo iz ugla brojki, nedvosmisleno se može konstatovati da su udruženja građana, svojim aktivnostima pomogla farmerima, razvila svest potrošača i uticala na vidljiv razvoj organske proizvodnje ne samo u Vojvodini, već i u Srbiji.
S tim u vezi se očekuje nastavak njihove aktivne uloge i u implementaciji ovog akcionog plana.
