Kala je zadržala ime po prvoj klasifikaciji kao Calla aethiopica, mada je današnji naziv ove biljke Zantedeschia aethiopica. Potiče iz tropskih šuma srednje i južne Afrike.
Raste na močvarnom zemljištu, koje za vreme kišnog perioda ima plitku vodu, a u sušnom delu godine je potpuno suvo. Ova vrsta prati takav ciklus i za vreme kišnog perioda se razvija i cveta, a kada taj period prođe nadzemni organi se osuše i nastupa faza mirovanja. Samo za vreme potpunog mirovanja razvijaju se začeci cvetnih pupoljaka i taj biološki ritam je veoma važan za određivanje vremena cvetanja.
Kala ima zadebljalo podzemno stablo – krtolu. Nema nadzemno stablo već krupni kopljasti listovi izbijaju pravo iz vlažne zemlje. Na isti način se razvijaju i prelepi beli cvetovi na dugačkoj mesnatoj dršci koja može da bude visoka i preko jednog metra.
Sitni žuti gusto zbijeni cvetovi formiraju klip debljine olovke, oko koga se u obliku fišeka razvija veliki beli priperak – spatha, koji je na vrhu blago povijen unazad. Posle cvetanja na klipu se razvijaju bobice.
Kale traže glinovitu zemlju sličnu močvarnom mulju, sa puno humusa i hranljivih materija i rh 6-7.
Na jednom mestu može da ostane 6-10 godina ako se svake godine menja gornji sloj zemlje.
Pre sadnje zemlju dezinfikovati vrelom vodom ili hemijski, da se unište zemljišni patogeni koji napadaju podzemne organe kale – Pythium, Rhyzoctonia i Erwinia. Korisno je i dodavanje stajnjaka. Zbog jakog rasta kala troši mnogo azota, tako da je najbolji odnos NPK 2:0,8:1,2. Tokom vegetacije neophodno je prihranjivanje dva puta mesečno, u početku sa povećanim udelom azota, a kad počne cvetanje povećati udeo fosfora i kalijuma.
Zbog močvarnog načina života, traži obilno zalivanje.
Rezani cvet kale se obično proizvodi zimi kada je skuplji, mada može da se gaji i kao letnja kultura kada je mnogo jeftinija proizvodnja, ali tada je cvet jeftin zbog velike konkurencije letnjeg cveća.
Za zimsko pospešivanje krtole se vade sa busenom krajem maja, zasušuju i tako ulaze u fazu mirovanja. U junu se očiste od suvog lišća i zemlje i odvoje se mlade krtolice. Mirovanje je na temperaturi 22-25 ºC do polovine avgusta, kada se sade u stakleniku. Bujne sorte se sade 6-8 komada na 1 m², a slabije 8-10 kom/m², na dubinu 10 cm.
Kod avgustovske sadnje cvetanje će početi u oktobru, ali najviše cvetova će biti u rano proleće.
Od jedne biljke se dobije 12-16 cvetova, što je 100-120 cvetova po 1 m².
Kale i karanfili su podjednako isplativi. Rezani cvet kale simboliše čistotu i smirenje, pa se najviše koristi za svadbene bukete.
Kala traži puno svetlosti, ali da bude zaštićena od podnevne pripeke. Za vreme sunčanih dana optimalna temperatura je 18-20 ºC, a noću 16 ºC. Viša temperatura negativno utiče na kvalitet cvetne drške i cveta. Ako se desi da biljke ne cvetaju već samo vegetiraju, znači da je period mirovanja bio kratak ili sa niskom temperaturom. U oba slučaja je izostalo formiranje cvetnih pupoljaka.
U stakleničkoj proizvodnji se razmnožava isključivo vegetativno, ali može i semenom za dobijanje novih sorata.
Autor: Dragomir Radić, dipl. inž. poljoprivrede psss.rs
