Gde završava ambalaža u kojoj je bilo sredstvo za zaštitu bilja? Odgovorni poljoprivrednici znaju da to nikako ne sme biti njiva, kanal, reka, deponija ili mesto gde odlažemo drugu vrstu otpada.
Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji SECPA čije su članice Adama, BASF, Bayer, DOW AgroSciences, DuPont, Syngenta i Belchim Crop Protection već nekoliko godina radi na uspostavljanju sistema zbrinjavanja ambalažnog otpada.
Pre četiri godine SECPA je počela prikupljanje ambalažnog otpada koji potiče od njenih članica i to najpre od velikih korisnika. Nakon edukativnih i promotivnih programa, kao i definisanja odgovornosti svih učesnika u lancu zbrinjavanja ambalažnog otpada organizovala je i preuzimanje ambalaže koja se prikuplja na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Realizaciju ovog posla podržala je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba, najpre u regionima Sombora, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Smedereva, u jednom delu regiona Leskovac. Ove godine su ove aktivnosti proširene i u regionima Poljoprivrednih službi Pančeva, Zrenjanina i Rume, a sledeće 2-3 godine se očekuje proširenje aktivnosti i u ostalim regionima Srbije, rekla je za poljosfera.rs Dragana Dimitrijević, izvršni direktor Udruženja SECPA.
“Intenzivno sarađujemo sa državnim regulatornim telima s jedne strane i korisnicima sredstava za zaštitu bilja sa druge strane, kako bi na tržište plasirali sredstva u adekvatnoj ambalaži i obezbedili efikasan sistem zbrinjavanja ambalažnog otpada. Stupanjem na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu (AO) i definisanjem Nacionalnih ciljeva upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, svi odgovorni subjekti upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, uvoznici, odnosno proizvođači sredstava za zaštitu bilja su u obavezi da obezbede adekvatno zbrinjavanja ambalažnog otpada. Stvaranje adekvatnog modela zbrinjavanja ambalažnog otpada je predstavljalo naš prvi korak u procesu uspostavljanja sistema uklanjanja i zbrinjavanja otpadne ambalaže sredstava za zaštitu bilja. Drugi, i možda najvažniji korak, je sprovođenje pravilnog ispiranja otpadne ambalaže čime bi tu ambalažu bilo moguće klasifikovati kao neopasan otpad, a prema klasifikaciji definisanoj Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu. Ispunjenjem obaveza iz Zakona o otpadu dokazujemo brigu za čuvanje životne okoline i zdravlja poljoprivrednika”, kaže Dimitrijević.
Svake godine interesovanje korisnika sredstava za zaštitu bilja, poljoprivrednika je sve veće i saradnja se poboljšava, smatra naša sagovornica.
“Svakako može i mnogo bolje, jer ako pogledamo statistiku na godišnjem nivou vidi se da, iako se najveća količina ambalaže nalazi kod manjih poljoprivrednih proizvođača, najveća količina se prikupi od velikih korisnika sredstava za zaštitu bilja (kompanija). Vidljivo je da korisnici sredstava za zaštitu bilja sve više pažnje posvećuju ispiranju ambalažnog otpada i ponašaju se odgovornije. Od ukupne emisije ambalaže naših članica na tržištu Srbije, u 2014. godini smo preuzeli i kranje zbrinuli 30 %, a u 2015. godini 37 % plastičnog ambalažnog otpada. U 2016. godini očekujemo da ćemo prikupiti najmanje 40 % ambalažnog otpada naših članica u odnosu na ukupnu godišnju emisiju ambalaže na tržištu Srbije“, navodi Dimitrijević.
Za poljoprivrednike je najvažnije da pravilno primenjuju postupak trostrukog ispiranja ambalaže odmah nakon njenog pražnjenja. Nakon trostrukog ispiranja ambalaže trebalo bi da provere stepen čistoće ambalaže, i ako je potrebno ponove postupak ispriranja. Nakon utvrđivanja da je ambalaža dobro isprana, potrebno je da se sva tečnost/voda iz ambalaže iscedi i da se ista probuši (u cilju sprečavanja njenog ponovnog korišćenja). Pravilno ispiranje je potrebno i iz ekonomskih razloga – da bi se sva količina sredstva utrošila, ali i da bi ambalaža dobila karakter neopasnog otpada.
Zbrinjavanje neopasnog ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja je daleko manje rizično, jednostavnije u odnosu na zbrinjavanje opasnog tj. neispranog ambalažnog otpada. Takođe, ambalaža neopasnog karaktera bi mogla u daljem postupanju da se reciklira.
Ambalažni otpad koji potiče od sredstava za zaštitu bilja završava u cementari koja ima adekvatnu opremu za spaljivanje ove vrste otpada i koristi se kao gorivo jer ova vrsta otpada ima veliku kalorijsku vrednost.
„Veliki problem je što u Srbiji imamo samo jednu lokaciju (Kemis, Šabac) gde se može skladištiti i tretirati ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja opasnog karaktera. Slična situacija je i sa skladištenjem ambalažnog otpada neopasnog karaktera. Takođe, ne postoje centri za recikliranje ambalaže neopasnog karaktera koja potiče od sredstava za zaštitu bilja kao što je to slučaj u mnogim zemljama EU (i u zemljama u okruženju: Bugarska, Grčka). Ova reciklirana plastika bi se kasnije koristila za proizvode koji ne dolaze u direktan kontakt sa ljudima ili životinjama, kao što su kanalizacione cevi, cevi za električne i optičke vodove, septičke jame“, napominje naša sagovornica i dodaje da je problem i to što nemamo dovoljno lokacija u Srbiji za skladištenje, tretman i eventualnu dekontaminaciju istog.
Cilj Udruženja SECPA je da uspostavi sistem zbrinjavanja ambalažnog otpada od sredstava za zastitu bilja koji ima karakter neopasnog ambalažnog otpada. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je da korisnici sredstava za zastitu bilja pravilno ispiraju plastičnu ambalažu od sredstava za zaštitu bilja, da zapušače prethodno oprane odvoje u posebnu kesu, da plastični ambalažni otpad adekvatno upakuju u providne vreće (radi lakse inspekcije), skladište na svojim imanjima i predaju radi kranjeg zbrinjavanja kad za to dođe vreme poručuje Dragana Dmitrijević. Fleksibilna ambalaža (folije) ne može da se ispere i ova ambalaža zadržava karakter opasnog otpada.
Na sajtu udruženja možete videti gde i kada je organizovano preuzimanje ambalaže http://www.secpa.rs/
