Koštičave voćne vrste (šljiva, višnja, trešnja) se nalaze se u različitim fenološkim fazama, od početka do kraja bubrenja lisnih pupoljaka, odnosno cvetnih
pupoljaka (kajsija).
Kajsija je u fazi „crvenih pupoljaka“ te se preparati na bazi bakra više ne preporučuju. Uskoro sledi faza „beli baloni“ pa bi trebalo obaviti fungicidni tretman preparatima registrovanim za monilioze (npr. a.m. prohloraz).
Stručnjaci za zaštitu bilja Prognozno izveštajne službe zaštite bilja Vojvodine preporučuju proizvođačima da obave tretmane preparatima na bazi bakra u cilju suzbijanja prezimljujućih formi prouzrokovača biljnih bolesti na ostalom koštičavom voću (višnja, šljiva) u cilju preventivnog delovanja na prouzrokovača sušenja cvetova, grana i grančica (Monilia laxa) i prouzrokovača šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpofila).
U zasadu šljive gde su uočene larve šljivine štitaste vaši (Parthenolecanium corni) trebalo bi obaviti tretman mineralnim parafinskim uljem čijom primenom onemogućujemo respiraciju (disanje) štetočine. Primena bakarnih preparata (bakar oksihlorid) takođe pokazuje uspeh u kontroli brojnosti štitaste vaši.
Preporuka za tretman jabučastog voća je da se u cilju prevencije bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora) zaštita obavi fungicidima na bazi aktivne materije: bakar oksihlorida, bakar hidroksida, bakar sulfata, bakar oksida. Primena ovih fungicida je do faze “mišjih ušiju“.
Foto: PIS
