Vilina kosica je vrlo štetna parazitna cvetnica, koja napada lucerku i detelinu. Pošto predstoji setva ovih useva u narednom periodu, mora se voditi računa pre
svega o tome gde se kupuje seme.
Seme viline kosice zadržava klijavost veoma dugo, tako da velika količina ovog semena ostaje na zaraženim parcelama. Prenosilac semena mogu biti ptice, zatim oruđa prilikom obrade, stajnjak, korovi koji se javljaju oko parcela.
Na našem području su najštetnije dve vrste, krupnozrna i sitnozrna.
Krupnozrna – za svoj razvoj zahteva više svetlosti, pa se zbog toga nalazi na srednjim i vršnim delovima, a veoma retko na prizemnim delovima biljke. Stablo je zadebljalo žućkaste boje, a seme klija tokom cele vegetacije i za dva do tri dana posle klijanja se prihvataju za biljku domaćina.
Sitnozrna – obrazuje mnogobrojna končasta stabla na zaraženim biljkama i spušta se do zemlje, pa tako obrazuje gust pokrivač. Prilikom kosidbe najniži delovi stabla viline kosice ostaju na biljkama domaćina pa je njeno suzbijanje teže. Delovi stabljike viline kosice ostaju vitalni tokom blage zime na korenovom vratu lucerke ili deteline, a pošto ove biljke uvlače korenov vrat u zemlju tokom zime da bi se zaštitile od izmrzavanja, tako se i delovi stabla viline kosice štite pošto se nalaze obavijeni oko korenovog vrata. Sa pojavom toplih dana u proleće, na korenovom vratu se obrazuje gust splet od stabala viline kosice, koje ubrzo počinju da se granaju.
Suzbijanje – najefikasnija mera je setva čistog deklarisanog semena. Površine koje su bile zakorovljene vilinom kosicom i gde postoji verovatnoća da je ostala u zemljištu i nije klijala, ne bi trebalo koristiti za setvu ovih kultura narednih 4-5 godina.
Autor: Marinko Jovičić, savetodavac za zaštitu bilja
psss.rs
