U šljivicima gde sledi berba, nikako ne treba sprovoditi bilo kakve hemijske mere zaštite.
U zasadima šljiva, kod najvećeg broja sorti berba je završena dok će berba sorte Stenlej započeti u narednom periodu. Vizuelnim pregledom zasada šljiva je uočena promena boje na listovima, saopštila je Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja, Regionalni centar Vršac.
Pregledom listova pod binokularom utvrđeno je prisustvo pokretnih formi grinja običnog paučinara (Tetranychus urticae) kao i rđaste grinje (Aculus). To su polifagne štetočine koje se hrane na mnogim biljnim vrstama, kako na gajenim tako i na korovskim biljkama. Hrane se na naličju listova sišući biljne sokove.
U uslovima suvog i toplog vremena često dolazi do jakog napada usled čega se boja lista menja, žuti i suši se.
Zaštita od grinja u šljivicima gde je berba završena
U višegodišnjim zasadima intenzivan napad ovih grinja može dovesti do prevremene defolijacije i pojave retrovegetacije (ponovnog olistavanja). Time se oslabljuje vitalnost stabala koja su sklonija izmrzavanju i ranijem propadanju kao i smanjenoj rodnosti naredne godine.
U našoj zemlji nema registrovanih akaricida u zasadima šljiva iako su one redovno prisutne i trenutno brojnost populacije i nivo oštećenja opravdava njihovu primenu. Za tu namenu mogu poslužiti akaricidi na bazi abamektina.
