Nakon pregleda zdravstvenog stanje ozimih strnina konstatovani simptomi bolesti.
Na području Srbije, u zavisnosti od lokaliteta i roka setve, usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od nicanja do treće stablo vidljivo (BBCH 09-23), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi od pojave prvog lista do peto stablo vidljivo (BBCH 10-25).
U pojedinim regionima u centralnoj Srbiji, još uvek nisu posejane sve planirane površine pod pšenicom zbog nepovoljnih vremenskih prilika u prethodnom periodu.
Vizuelnim pregledima useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma rđe (Puccinia spp.) i pepelnice žita (Erysiphe graminis), saopštila je Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja (PIS).
Intenzitet zaraze zavisi od roka setve, sortimenta i gustine sklopa.
Na usevima pšenice koji su u fazi od 2 do 3 stabla vidljivo uočeni su simptomi rđe na čak 30% biljaka, što je posledica povoljnih meteoroloških uslova koji su vladali tokom oktobra i novembra.
Na usevima pšenice koji su u fazama razvoja listova procenat bijaka sa simptomima rđe kreće se do 5.
U protekle četiri godine ovo je najveći procenat biljaka sa simptomima ovog patogena u jesenjem periodu, što ukazuje na dodatan oprez u proizvodnji pšenice do kraja vegetacije, jer se sa velikim infektivnim potencijalom patogena ulazi u sledeću godinu, navodi se u najnovijim preporukama PIS-a.
Takođe, registruje se i visok nivo zaraze pepelnicom žita (Erysiphe graminis) koji se kreće do 50% zaraženih biljaka.
U usevima ječma, registruje se prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres). Procenat zaraženih biljaka se kreće od 0 do 46.
Takođe, registrovano je prisustvo simptoma pepelnice žita (Erysiphe graminis) koji su registrovani na do 51% biljaka.
U usevima ozimih strnina nije registrovano prisustvo insekata u poslednjih 10 dana zbog niskih temperatura.
Detaljnije informacije o zdravstvenom stanju ozimih strnih žita po regionima možete pogledati na Najnoviji prilozi iz regiona.
Rđa
Lisna rđa se javlja svuda gde se gaji pšenica. Smatra se najznačajnijom bolešću pšenice. Kao što samo ime bolesti govori, ova rđa se uglavnom javlja na listu.
U njegovoj osnovi se pojavljuju crvenkastomrki uredosorusi. Oni su razbacani po listu sa obe njegove strane. Jako obolelo lišće postaje hlorotično i prevremeno izumire, a u osetljivih sorti može doći do potpune defolijacije.
U južnim krajevima lisna rđa obično prezimi u obliku uredospora i micelije. U proleće spore se raznose vetrom u severne areale, i u povoljnim uslovima obave infekciju. Pri kraju vegetacije formraju se teleutosorusi sa teleutosporama koje služe za održavanje parazita u toku zime.
Osnovni način suzbijanja lisne rđe je stvaranje i gajenje otpornih sorti. Balansirana ishrana pšenice je povoljna agotehnička mera kojom se smanjuje štetnost ove bolesti.
