Krompirova zlatica je kod nas najznačajnija štetočina krompira. Redovno je prisutna u svim lokalitetima u velikoj brojnosti. Štete na usevu mogu biti
ogromne, ako se ne preduzimaju adekvatne mere zaštite.
Zlatica uglavnom oštećuje nadzemne delove biljke, list, a nekad se desi da u nedostatku zelene mase napadne i krtole krompira.
Ženka polaže jaja na naličje lista u grupama. Svaka ženka može da snese 600-800 jaja. Larve se presvlače 3 puta, a zatim odlaze u zemlju gde se učauravaju na dubini 2-20 cm i prelaze u lutku. Nakon nedelju, dve odrastao insekat izlazi na površinu gde se ponovo hrani pre nego što ode u zemlju na dubinu 20-25 cm na prezimljavanje.
Kao posledica intenzivne primene hemijskih sredstava, istog mehanizma, zlatica je stvorila rezistentnost prema nekim insekticidima. Da bismo usporili proces sticanja rezistentnosti zlatice prema insekticidima potrebno je povremeno menjati insekticid bez obzira što je dobro delovao.
Mere suzbijanja krompirove zlatice mogu biti: agrotehničke, biološke i hemijske. Od agrotehničkih najznačajnija je plodored. Moguće je i mehaničko uništavanje na manjim parcelama, a na većim usisavanje specijalnim priključnim mašinama.
Za hemijsko suzbijanje krompirove zlatice postoji širok izbor preparata. Insekticide treba koristititi kada se 30-50% larvi I generacije ispilelo, a koriste se insekticidi na bazi: tiakloprida, acetamprid, fipronil, imidakloprid, tiametoksam, lufenuron.
Autor: Marinko Jovičić
psss.rs
