Glodari, ukoliko je brojnost jedinki po jedinici površine iznad pragova štetnosti, mogu značajno oštetiti useve i zasade.
Potrebno je pregledati useve i zasade i odrediti prag štetnosti.
Zaštitu sprovesti tako da ostale životinje ne bi stradale.
Vizuelnim pregledom useva ozimih strnina i mladih zasada registruje se prisustvo glodara, poljskog miša (Apodemys sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis), saopštili su zaštitari bilja Prognozno-izveštajne službe.
Ovi glodari su polifagne štetočine i mogu da prouzrokuju štete na velikom broju gajenih poljoprivrednih kultura.
Najčešće se hrane zrnevljem i plodovima biljaka koje rastu u njihovim staništima, kao i zelenim i podzemnim delovima biljaka.
U jesenjem periodu na usevima ozimih strnina hrane se semenom i klijancima, a u povoljnim uslovima za razvoj mogu načiniti velike štete i značajno smanjiti prinos.
Glodari u mladim zasadima mogu značajno oštetiti stabla
U mladim zasadima voća, usled ishrane glodara korom stabla i korenom biljaka, može doći do oštećenja i sušenja mladih voćaka.
Proizvođačima PIS preporučuje da obilaze useve i mlade zasade i prate prisustvo glodara.
Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru.
Ukoliko se registruju brojnosti iznad pragova štetnosti preporučuje se njihovo suzbijanje primenom registrovanih gotovih mamaka.
Nakon postavljanja mamaka u rupe, iste treba zatrpati zemljom da ne bi došlo do trovanja divljači i stoke.
Poljski miš
Poljski miševi su aktivni tokom cele godine, a ženke se kote pet do šest puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i pri povoljnim uslovima dolazi do brzog porasta njihove populacije.
Najveće štete nanose u vreme setve, kada sakupljaju posejano seme koje odnose u leglo, praveći oaze u polju.
Poljske voluharice
Ženke poljske voluharice se tokom jedne godine kote 3 do 6 puta, a u leglu može biti do 10 mladih. Živi od jedne do tri godine.
Poljska voluharica, za razliku od poljskog miša, obrazuje kolonije i pravi karakteristične utabane stazice između rupa.
Prirodni neprijatelji ovih štetočina su ptice grabljivice, poput sove i mišara ali i rode, mačke, lisice, lasice i drugi.
Preventivna zaštita od glodara
Osnovu preventivne zaštite čini intenzivna agrotehnika:
- blagovremena setva i žetva,
- duboko oranje,
- zaoravanje žetvenih ostataka,
- preoravanje međa, utrina i drugih zaparloženih površina,
- prostorna izolacija od postojećih žarišta (lucerišta i dr.)
- stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetočina.
Poslednjih godina na površinama gde se seju strna žita, u velikoj meri se primenjuje redukovana obrada što ima uticaja na porast brojnosti populacije štetnih glodara, ističu zaštitari bilja.
