Претрага
Претрага

Bakarni preparati u zaštiti paprike i paradajza od bakterioza

Bakarni preparati imaju značajnu primenu u preventivnom suzbijanju bakterioza paprike i paradajza koje prouzrokuju rodovi Xanthomonas i Pseudomonas. Bakarni preparati se nanose na biljne organe...

Galenika

Bakarni preparati imaju značajnu primenu u preventivnom suzbijanju bakterioza paprike i paradajza koje prouzrokuju rodovi Xanthomonas i Pseudomonas.

Bakarni preparati se nanose na biljne organe preventivno u vidu zaštitnog filma, tako da se onemogućava prodor patogena u unutrašnjost biljnog tkiva. Zbog toga je od izuzetnog značaja primena prvih tretmana neposredno pre pojave bolesti, kao i u odgovarajućim intervalima u toku osetljivog perioda vegetacije.

Primena preparata na bazi jedinjenja bakra u zaštiti paprike i paradajza od bakterioza

U cilju suzbijanja bakterioza paprike i paradajza, preporučuje se upotreba bakarnih preparata u intervalima 7-10 dana zavisno od vremenskih uslova sve dok traje period pogodan za ostvarenje infekcije.

Elementarni bakar toksičan je za sve žive ćelije jer reaguje sa sulfhidril (-SH) grupama određenih aminokiselina i izaziva denaturaciju proteina i enzima. Izučavanjem mehanizma baktericidnog delovanja bakarnih preparata prihvaćeno je mišljenje da se delovanje zasniva na delovanju Cu++ jona koji bakterije pasivno apsorbuju. Kompleksi vezanog bakra imaju jače baktericidno delovanje od jona bakra usled veće liposolubilnosti koja onemogućuje bolje prodiranje bakra u ćelije bakterija što dovodi do remećenja njihovog razvoja. S druge strane, bakar ima i indirektnu funkciju, jer je utvrđeno da su biljke nedovoljno obezbeđene bakrom, osetljive na gljivična i bakterijska oboljenja.

paprika usev

Bakarni preparati

Najčešće primenjivani baktericidi na bazi jona bakra su bakar-hidroksid, bakar-oksihlorid i bakar-oksid.

Bakar-hidroksid je uveden u primenu 1968. godine u SAD-u. To je čvrsta supstanca plavo-zelene boje, slabo rastvorljiva u vodi i nerastvorljiva u organskim rastvaračima. Bakar-hidroksid je protektivni fungicid i baktericid. Može da bude fitotoksičan ako se primenjuje po hladnom i vlažnom vremenu.

Bakar-oksihlorid kao fungicid uveden je u primenu 1900. godine. Tehnički proizvod je zelen do plavičasto zelen prašak koji je praktično nerastvorljiv u vodi, kao i u organskim rastvaračima.

Bakar-oksid je osnovni folijarni fungicid i baktericid sa protektivnim delovanjem, crvene je boje.

Bakar-sulfat je u primeni od kraja 19. veka. Međutim, poseduje izraženo fitotoksično dejstvo na zeljaste delove biljaka, lako je rastvorljiv u vodi, brzo se spira i ima kratkotrajnu zaštitnu ulogu. Tradicionalno se još uvek primenjuje u zaštiti paprike i paradajza, uglavnom za spravljanje Bordovske čorbe.

Upotreba bakarnih preparata u povrtarstvu je u stalnom porastu, najčešće su u upotrebi kao fungicidi i baktericidi. Površine pod paprikom i paradajzom su u stalnom porastu na svetskom nivou.

Međutim, zbog nagomilavanja ostataka bakarnih preparata u zemljištu postoje inicijative za smanjenje njihove upotrebe. Evropska Unija je iz navedenih razloga ograničila količinu primene bakarnih preparata u organskoj proizvodnji povrća na 6 kg/ha u toku jedne godine. Ranija zakonska regulativa je dozvoljavala upotrebu 8 kg/ha. Slične inicijative za smanjenje upotrebe bakarnih preparata su pokrenute širom sveta (EC direktivom No. 473/2002).

Pripremio dr Milan Šević
PSSS Beograd

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno