Azijska voćna mušica već prisustna u vegetaciji. Sprovesti sve raspoložive preventivne mere, pre svega higijensko – sanitarne mere u cilju sprečavanja intenzivne pojave ove štetočine.
Na klopkama postavljenim u zasadima koštičavog voća i vinove loze na terenu RC Sremska Mitrovica, beleže se prvi ulovi azijske voćne mušce (Drozophila suzukii).
Ovo je prva sezona od 2015. godine kada je započeo monitoring ove štetočine, da se ovako rano u vegetaciji pojavio imago na klopkama, saopštila je Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
Obično se prve jedinke registruju polovinom jula meseca. To znači da je sada ugroženo ranostasno voće, poput trešanja, jagoda, ranih bresaka i dr.
Klopke za ovu štetočinu su na bazi mirisnog atraktanta (crno vino i jabukovo sirće u istom odnosu i nekoliko kapi deterdženta za sudove), postavljene su na obodne redove pri rastojanju 1,5 metar i u unutrašnjem delu voćnjaka ili vinograda pri rastojanju od 3-5 m.
Azijska voćna mušica, ima više generacija u toku godine a najveće štete nanosi kada su plodovi na početku zrenja, testerastom legalicom polaže jaja u mezokarp, tamo se pile larve i hrane se sadržajem ploda.
Embrionalni razvoj traje različito u zavisnosti od temperature spoljašnje sredine.
Sprečiti intenzivnu pojavu azijske voćne mušice
Sada, kada je konstatovano prisustvo ove štetočine ovako rano u vegetaciji, preporuka PIS-a je da se sprovedu sve raspoložive preventivne mere, pre svega higijensko – sanitarne mere u cilju sprečavanja intenzivne pojave azijske voćne mušice u voćnjaku:
- postavljanje klopki sa atraktantom u cilju masovnog izlovljavanja
- uništavanje korovske flore i šiblja (divlje kupine, zova, drenjine) u okolini voćnjaka i vinograda čiji su plodovi potencijalni domaćini štetočini.
RC Sremska Mitrovica će nastaviti sa praćenjem aktivnosti azijske voćne mušice i o ostalim merama kontrole kao i hemijskim merama suzbijanja će obavestiti proizvođače.
Azijska voćna mušica ima testerastu legalicu
Naši poljoprivredni proizvođači vizuelno teško mogu da razlikuju pomenutu vrstu od ostalih voćnih mušica koje su odomaćene na našem terenu, poput vinske mušice (Drosophila melanogaster).
Pouzdana identifikacija moguća je samo u laboratorijskim uslovima, i to naročito na osnovu specifično građene testeraste legalice, koja je upadljivo razlikuje od ostalih vrsta istog roda, što je i razlog zašto je ona u stanju jaja da polaže u zreo plod tokom vegetacije, što nije svojstveno za neke druge vrste.
Ipak, najpouzdanija identifikacija je PCR metodom.
Upravo zbog činjenice da štete pričinjava u vreme neposredno pred berbu, zaštita hemijskim sredstvima zbog trajanja karence je isključena, a način života larve koji se odvija unutar ploda takođe onemogućava hemijsku primenu.
Osim toga, primena feromona i feromonskih klopki nije moguća jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja, već se kopulacija odvija na mestu ishrane, odnosno na voćnim plodovima kojima bivaju privučene jedinke oba pola ove vrste radi ishrane.
Foto: PIS
