Pripremimo trešnju za narednu godinu – Zelena i sanaciona rezidba , korisna pomotehnička mera
Obezbeđuje se i bolja prosvetljenost krune u trenutku diferencijacije osnovnih elemanata cveta u pupoljcima, što je neobično važno kada se zna da je jedan od ključnih faktora za diferencijaciju rodnih pupoljaka kod voćaka upravo svetlost
Period letnjih žega nakon berbe trešnje (jul-avgust) idealan je za obavljanje rezidbe na zeleno u svim tipovima zasada
(ekstenzivnih, polu i intenzivni) zbog uslova za spontano zarastanje preseka (visoke letnje temperature sa malo ili bez ikakvih padavina) i bez pojave retrovegetacije.
U polu i intenzivnim zasadima trešnje na generativnim podlogama zelena rezidba je neophodna kako bi se izbalansirao odnos između bujnosti i rodnosti u momentu diferencijacije začetaka cvetova u pupoljcima i formiranja rodne površine za narednu godinu. Osim zamene nosača rodnog drveta starijih od tri godine usled njihove smanjene produktivnosti i radi uravnoteženja odnosa rodnih grančica različite starosti (majskih kitica i mladara koji će pri osnovi izdiferencirati rodne pupoljke), u evropskim trešnjicima se redovno sprovodi i tzv. letnja rezidba na rod.
Rezovi se prave na mladarima (ovogodišnjim prirastima) na jednoj trećini njihove dužine od vrha. Cilj ovakve rezidbe je da se spreči udaljavanje rodne površine od stožine stabla. Na prekraćenom mladaru rezidbom se ostavljaju pupoljci pri osnovi mladara koji će se izdiferencirati kao rodni do početka naredne vegetacije, kao i par vegetativnih pupoljaka koji će obezbediti nov prirast u kruni. Ovakvim rezovima su po pravilu obuhvaćeni mladari po periferiji krune koji imaju najbolje uslove za razvoj (najveći priticaj hranljivih materija i vode, najbolja osvetljenost), pa ovakvi pomotehnički zahvati na njima postižu i najbolje efekte.
Sprovedenom rezidbom takođe se obezbeđuje i bolja prosvetljenost krune u trenutku diferencijacije osnovnih elemanata cveta u pupoljcima, što je neobično važno kada se zna da je jedan od ključnih faktora za diferencijaciju rodnih pupoljaka kod voćaka upravo svetlost.
Letnju rezidbu treba uskladiti s mogućim padavinama u periodu pre i posle izvođenja ove operacije. Naime, na prekraćenim prirastima lako mogu krenuti pupoljci pod uticajem padavina i još uvek visokog nivoa auksina (biljnog hormona rasta), čime se efekti rezidbe anuliraju. Zato je neophodno pratiti vremensku prognozu i shodno tome odrediti pravi trenutak za sprovođenje rezidbe.
Sredina leta idealna je i za obavljanje tzv. sanacione rezidbe u trešnjicima u kojima je prisutna zaraza bakterijskog raka kore (prouzrokovač je bakterija Pseudomonas syringae) i infektivnog sušenja voćaka (prouzrokovač je gljiva Leucostoma cinctum).
Ovi patogeni često su prisutni u trešnjicima usled dejstva raznih abiotičkih i antropogenih faktora (pojave izmrzlina
tkiva drveta u rakljama pod dejstvom mraza, preseci načinjeni ranom rezidbom na zrelo, nedezinfikovan alat za rezanje, oštećenja na deblu nastala radom freza sa pipalicom, i dr.).
Zaštita zasada bakarnim preparatima u vreme opadawa lišća, kada je naročito povećana populacija patogena u trešnjicima, smanjuje infekcioni potencijal ali ne eliminiše mogućnost pojave primarnih infekcija.
Izvođenje poznoletnje rezidbe obolelih stabala odstranjivanjem obolelih delova krošnje, grana i grančica, kao i njihovo iznošenje iz trešnjika i spaljivanje, obavezna su mera u cilju sprečavanja širenja daljih infekcija.
U uslovima humidnije klime, poput one na istočnoj obali SAD, fitopatolozi preporučuju da se u zasadima trešnje u kojima su pomenuti patogeni već prisutni obolele grane orezuju u dva koraka.
Najpre se prave rezovi na tzv. ružni patrljak, već ustaljen pomotehnički zahvat u borbi protiv bakterijske plamenjače jabučastog voća (prouzrokovač je Erwinia amylovora). Cilj ovakvog zahvata je da se
tokom naredne vegetacije patogen, koji je inače prisutan u sprovodnim tkivima obolelih grana, lokalizuje samo u čepovima i slabim prirastima izniklim iz njih nakon rezidbe, a svi oni će takođe biti odstranjeni rezom u drugom koraku.
Prednost ovako izvedene rezidbe na čep je što se infekcija drži dalje od stožine, s obzirom na to da se patogeni dalje šire kroz biljku putem biljnog soka i cirkulacijom kroz ksilem. Ukoliko se bolest raširi do sprovodnih sudova debla (što se manifestuje pojavom smolotočine na više mesta na deblu), stablo trešnje je nemoguće spasiti od propadanja u narednom periodu.
Tokom izvođenja rezidbe neophodno je rezački alat dezinfikovati sedamdesetoprocentnim apotekarskim alkoholom ili desetoprocentnim rastvorom natrijum-hipohlorita (varikinom), a zatim veće preseke zatvoriti premazivanjem kalemarskim voskom, drvofiksom, itd.
EVROPSKA PRAKSA
U Španiji je prekraćivanje mladara u kruni oblikovanoj kao španski grm obavezna mera. Praktikuje se da se zalivanje
trešnjika ne obavlja sedam dana pre i par dana posle rezidbe.
U Italiji (dolina reke Po), zelena rezidba trešnje se izvodi tek u avgustu kada više ne postoji opasnost od aktiviranja vegetativnih pupoljaka na prekraćenim mladarima, dok se u uslovima aridne klime u Mađarskoj rezidba trešnje i višnje obavlja odmah posle završene berbe plodova.
Pravilo koje se poštuje prilikom izvođenja letnje rezidbe jeste da ukupno orezana masa u kruni ne prelazi 30 odsto
ukupne mase krošnje.
Mr Dejan Marinković
PSSS „Padinska Skela“
Izvor: Poljoprivrednik 2620
