Претрага
Претрага

Stono grožđe, berba i čuvanje

Berba grožđa predstavlja obiman i značajan posao. Stono grožđe kao i neke druge vrste voća, kao što je kupina, ne sazreva jednolično, pa se zato...

berba grozdja 2
Galenika

Berba grožđa predstavlja obiman i značajan posao. Stono grožđe kao i neke druge vrste voća, kao što je kupina, ne sazreva jednolično, pa se zato stono grožđe za razliku od vinskog grožđa bere u više navrata.

Probirna berba

Kod berbe stonog grožđa potrebno je obaviti probirnu berbu. Prilikom berbe probiraju se samo grozdovi koji su ujednačeno i dovoljno zreli, pravilno razvijeni, privlačnog izgleda i ukusa. Grozdovi oštećeni od grada, bolesti i štetočina ne mogu se iznositi na tržište, a ne mogu se ni čuvati. Jedino se mogu zdrave bobice probrati i odmah pojesti.

Berbu treba obaviti po suvom i toplom, ali ne pretoplom vremenu. Ukolio su temperature visoke berbu treba obaviti u prepodnevnim satima ili kasno poslepodne kada teperatura spadne. U podnevim satima treba prekinuti berbu jer su tada bobice najviše izložene sunu, zagrejane su i lako se oštećuju.

Prilikom berbe treba voditi računa da bobice ne budu previše zagrejane na suncu, jer se mogu oštetiti prilikom transporta. Ukoliko nastupi kišni period treba prekinuti berbu dok se vreme ne stabilizuje. Vlažno grožđe se ne sme brati, jer jako brzo se pokvari, pa čak i istruli.

Obrano grožđe je najbolje u jednom sloju polagati u plitke gajbe, s peteljkom, okrenutom naviše, s tim da se gajbe oblože masnom hartijom ili listovima vinove loze. Jer, tržišnu vrednost i mogućnost čuvanja stonog grožđa znatno umanjuju oštećeno i grožđe nagnječeno prilikom nepravilnog pakovanja i nepažljivog transporta.

Nakon berbe grožđe koje je u gajbama ne sme dugo ostati u vinogradu već se treba što pre transportovati do mesta skladištenja pre nego što se iznese na tržište. Kako bi se izbegli gubici prilikom premeštanja grozdova najbolje je klasiranje grožđa izvršiti u toku branja u vinogradu. 

grozdje u korpici

Čuvanje stonog grožđa

Način i postupci čuvanja su danas usavršeni tako da se neke sorte mogu očuvati sveže šest do osam meseci posle berbe (sorte poznog i vrlo poznog vremena sazrevanja – smederevski muskat, smederevka).

U rashladnim prostorijama – hladnjače – afusali i muskat hamburg mogu se čuvati najviše dva meseca.

Grožđe u hladnjačama, zavisno od sorte, čuva se na temperaturi 0-2°C. Pre unošenja u hladnjaču obavlja se predhlađivanje.   

U domaćinstvima je jedan od načina čuvanja stonog grožđa ostavljanje u slojevima u porozni materijal, sitnjenju plutu ili drvenu strugotinu.
Ako se grožđe u domaćinstvu čuva na kraće vreme grožđe treba brati sa delovima lastara. Najbitnije u toku čuvanja je očuvati svežinu i privlačan izgled kako bi se očuvala tržišna vrednost i osigurao plasman.

Autor: Zorica  Petkanić, dipl. inž.

psss.rs

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Pročitajte još