Jagoda se može saditi tokom cele godine. Ali, zašto se preporučuje letnja sadnja živića?
Letnja sadnja jagode
Zahvaljujući biološkim karakteristikama jagoda se može saditi tokom cele godine. Ipak, preporuke su da se sadi u letnjim mesecima, najbolje od prve dekade jula pa sve do kraja avgusta.
O letnjoj sadnji jagode piše savetodavac Ljiljana Gvozdić dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva PSSS.
Od vremena sadnje zavise i prinos i kvalitet plodova, pa i rentabilnost čitavog posla. Kada se sadnja obavlja u proleće ili jesen bokor je nedovoljno razvijen pa su i prinosi u narednoj vegetaciji niski. Prolećna sadnja je najnepovoljnija.
Koje prednosti donosi letnja sadnja jagode?
Prednosti letnje sadnje su :
– postižu se visoki prinosi,
– olakšana je borba protiv korova,
– manje je širenje virusnih oboljenja,
– može se koristiti zemljište sa kojeg je ubran neki predhodni usev (grašak, boranija, ječam).
Letnja sadnja jagode se obavlja tokom svih letnjih meseci. Ali, u zavisnosti od postojećih uslova, preporučuje se od prve dekade jula pa sve do kraja avgusta meseca.
Pravilo je da ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih.
Ako se jagoda sadi sredinom jula, naredne godine se postižu visoki prinosi.
Sadnja u leto podrazumeva obavezno navodnjavanje i korišćenje frigo živića, vađenih u jesen predhodne ili u proleće iste godine.
Sadnja u prvoj polovini avgusta može se izvesti i kvalitetnim živićima iz tekuće godine.
Voda je potrebna za natapanje zemljišta pred sađenje, kao i posle sađenja, zapravo sve dok se posađeni živići ne prime. Dan uoči sadnje poželjno je obaviti navodnjavanje zemljišta sa oko 30 l vode po metru kvadratnom.
Jagodu je najbolje saditi po oblačnom i tihom vremenu.
Radnike treba unapred obezbediti. Sadnja se u novije vreme obavlja i mašinski, ali pri gajenju bez folije.
Jagoda se sadi na dubini na kojoj je živić bio u matičnjaku, tako da centralni pupoljak bude iznad površine zemlje.
Ručna ili mašinska sadnja
Ručna sadnja se obavlja sadiljkom što je najčešće primenjivan metod. Koristi se na dobro pripremljenom i umereno vlažnom zemljištu.
Na kraju sadnje obavlja se zalivanje sa 1/2 do 1 l vode po živiću.
Živići jagode koji se koriste za sadnju treba da su potpuno zdravi i sortno pouzdani.
Pre sadnje je potrebno svaki živić pregledati i osvežiti potapanjem u vodi ili kašasti rastvor od sveže goveđe balege, sitne zemlje i vode 1: 1 : 1.
Kvalitetna sadnja podrazumeva postavljanje biljke na određenu dubinu, pravilan raspored žilica u zemlji, kao i dobar kontakt korena sa zemljom.
Mašinska sadnja je uobičajena na većim površinama. Izvodi se pomoću specijalno konstruisanih vučenih mašina.
Učinak je veliki 2 – 3 ha dnevno, ali je kvalitet lošiji nego kod ručne sadnje. Bilo bi poželjno da jedan radnik ide iza mašine i ispravlja eventualne greške.
Princip samog rada je sadnja u brazdice, a istovremeno sa sadnjom ide i zalivanje.
Gajenje na foliji
Važno je posvetiti pažnju dobrom sabijanju zemljišta, dobrom zalivanju i što manjim oštećenjima folije.
Koren se ne skraćuje pre sadnje, već u samoj sadnji, tako što se levom rukom živić zadržava na propisnoj dubini sadnje, a račvastom sadiljkom koren gura u dubinu. Kada se ta dubina postigne naglim trzajem sadiljkom ka dubini odseca se višak savijenog korena. Zatim se obavlja sabijanje zemljišta obema rukama oko živića. Onda sledi navodnjavanje.
