Mada spada u poznatije voće na našim prostorima, ne možemo se pohvaliti velikim površinama na kojima se gaji. Sadnja dunje na novim površinama treba da se obavlja planski, koristeći odgovarajuće sorte za svaki teren koje se obavezno moraju saditi u optimalnim sklopovima.Sa svojim poznijim vremenom cvetanja koje je obično početkom maja, dunja spada u sigurnije voćne vrste koje izbegavaju pozne prolećne mrazeve. Sasvim je sigurno da nikad neće dostići proizvodnju jabuka ili šljive, ali treba raditi na tome da se povećaju površine pod ovom voćkom.
Velika prednost proizvodnje dunje jeste to što se koristi u preradi i može veoma uspešno kombinovati sa drugim vrstama voća. Veliki broj načina na koji se mogu upotrebiti plodovi daje mogućnost poljoprivrednicima da svake godine odaberu one koji će im biti najisplativiji.
Odabir sorte
U nekim prethodnim periodima se podela dunja vršila uglavnom prema izgledu plodova. Postojale su one sa kruškastim (izduženim) i one sa jabučastim (okruglastim) plodovima.
Pre nego započne sadnja dunje, treba odabrati sortu. Danas je izbor veliki: Leskovačka, Trijumf, Vranjska (dunjac), Šampion, Sergini, Megrinka, Južanka, Ruska ruža, Hemus, Morava.
Pored odabira sorte treba videti i koja je podloga korišćena za sadnicu. Uglavnom se koristi klon East Malling, koji se dobro ukorenjava i daje srednje bujna stabla.
Razvijanje korena kod dunje je problematično jer najčešće ide do dubine od 40 cm, pa je potrebno povesti računa da je podloga dobra.
Sorte dunja se dele na: samooplodne, delimično samooplodne i samobesplodne. Ovo je veoma bitno pa se treba dobro raspitati da li može samo jedna sorta ili će ići dve sorte u dunjik.
Sadnja
Dunja je voće koje voli toplije vreme, pre svega u jesen da bi uspešno dozorila. To je prvi uslov o kom treba povesti računa prilikom izbora lokacije gde će se podići dunjik.
Kao povoljni tereni se preporučuju područja gde dobro uspeva vinova loza. Tereni iznad 500 metara nadmorske visine nisu baš interesantni.
Ovo je voće koje voli više svetlosti pa se ne može gajiti u ekstremno gustim zasadima kao jabuke na primer. Razmak između redova se najčešće ostavlja na udaljenosti od 5 m, a sadnja dunje u redu se obavlja sa razmakom od 3 m do 4,5 m.
Ova rastojanja treba uzeti samo okvirmno, jer oblik krošnje i bujnost podloge trebaju takođe uračunati pri kalkulacijama. Grane se pri kraju zrenja plodova savijaju pod njihovom težinom, pa i to treba uračunati pri odlučivanju za razmak između redova.
U zasadu se sadnja dunje obavlja tako da imamo dve sorte: vodeću i oprašivača. Obično se sadnja obavlja po redovima tako da ide par redova glavne sorte, pa onda jedan red oprašivača. Da bi se postigli dobri rezultati stablo oprašivača ne treba biti udaljeno više od 15 metara od vodeće sorte.
Priprema zemljišta gde će se dići dunjik počinje analizom zemljišta i potom njegovim đubrenjem. Teren se može prvo obraditi podrivačima, a početkom jeseni dubokim oranjem.
Sadnja dunje se može obavljati u jesen ili u proleće. Poželjno je malo ranije iskopati rupe, na njihovo dno se može baciti malo stajnjaka pa preko malo zemlje. Sama sadnja voćaka ne treba da se obavi odmah nakon kiše jer je tad zemljište nabijeno, već sačekati par dana da zemlja bude rastresita.
Održavanje mladog zasada
Kao oblik krožnje se preporučuje formiranje vretenastog žbuna, jer se na taj način izvlači maksimum. Pored te forme se mogu koristiti: kotlasta kruna, nepravilna palmeta sa kosim granama i poboljšana piramidalna kruna.
Prilikom orezivanja se trebaju jačati skeletne grane usled toga što su tanke isuviše elastične. Ako se mlada grana ostavi previše duga, pod teretom plodova se previše savija i može pući.
Navodnjavanje je veoma poželjno jer zasad dunja ima par faza kad ima potrebu za povećanom vlažnošću. Preporuka je da se za to postavi sistem navodnjavanja kap po kap.
Zasad dunje može da se održi dvadesetak godina u rentabilnom stanju. Trebalo bi razmisliti o postavljanju protivgradne mreže u voćnjaku.
Prednost je što se plodovi mogu koristiti u preradi na više načina i zato bi se sadnja dunje mogla pokazati kao isplativa. Ne mora to biti glavna voćna vrsta, ali se bar deo zemljišta može njom posaditi.
Pripremio: Nikola Vejin
