Ukoliko želite da posadite ribizlu još uvek to možete da uradite sve dok vegetacija ne krene.
O izboru sadnog materijala, načinu gajenja, sadnji i negovanju zasada u podizanju prenosimo savete dipl. inž. poljoprivrede Nenada Stefanovića iz PSSS.
Sadnice ribizle
Sadni materijal treba da je zdrav, sortno čist i fizički dobro razvijen, odnosno da zadovoljava norme standarda predviđene za ovu voćnu vrstu.
Sadnica (ožiljeni prporak) treba da ima 1 do 3 letorasta dužine 20 do 30 cm, debljine najmanje 10 mm pri osnovi i sa najmanje 3 do 5 zrakasto rasporedenih žila dužine 15 do 25 cm.
Sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: certifikat o sortnoj čistoći i fitosanitarno uverenje o zdravstvenom stanju.
Način gajenja ribizle
Najčešći sistem gajenja ribizle je u jednoredu u neprekidnom nizu bez naslona, a pojedinačne biljke u obliku žbuna.
Optimalno rastojanje u zasadu je 2,5 m između redova i 1 m u redu između biljaka (2,5×1 m) odnosno 4.000 biljaka po hektaru. Time se obezbeđuje maksimalno korišćenje životnog prostora, dobar i nesmetan prolaz mehanizacije, a pri ovakvom sklopu biljaka postižu se maksimalni prinosi po hektaru (preko 20 tona).
Sadnja ribizle
Sadnja se može obavljati u jesen od otpadanja lišca pa do kretanja vegetacije u proleće. U principu daleko je bolja jesenja sadnja s obzirom na rano kretanje vegetacije ove voćke. Za sadnju se kopaju rupe dimenzija 40×40 cm.
Pre sadnje treba izvršiti pripremu sadnice tako što se ona pregleda, sa nje odstrane polomljene i oštećene žile i oštećeni nadzemni delovi. Zatim se žile skraćuju na dužinu 10 do 15 cm a ako su kraće samo im se obnovi rez.
Sadnica se stavlja u neposredno pre sadnje otvorene rupe, nekoliko cm (3 do 5) dublje nego što je bila u rasadniku, zatim se prodrma da zemlja zađe oko žila i lagano nagazi. Potom se vrati ostatak zemlje i oko sadnice napravi ravnina oblika činije za zadržavanje vode. Nastojati da sadnica stoji uspravno.
Po završenoj sadnji dodati oko svake sadnice po 100 do 120 g (jedna šaka) kompleksnog mineralnog dubriva NPK 10:12:26 ili 8:16:24. Pri prolećnoj sadnji obavezno je zalivanje sa 3 do 5 l vode po sadnici.
Nega zasada u podizanju
Rano u proleće po otapanju snega izvršiti prvo plitko prašenje izmedu redova, a u redu pažljivo plevljenje korova. Tokom leta, obaviti nekoliko prašenja i plevljenja korova (3 do 4) kako bi se zasad normalno razvijao. Upotreba herbicida se ne preporučuje.
Pre drugog prašenja, a po prijemu sadnica treba razbaciti po zasadu oko 150 kg prihranskog azotnog dubriva KAN (oko 50 g po sadnici) ili amonijumsulfata. Ovo se može izvesti i u dva navrata sa po polovinom doze.
Prekraćivanje (rezidba) posađenih sadnica ribizle obavlja se rano u proleće po otapanju snega i prvog prašenja, a u svakom slučaju pre kretanja vegetacije. Sadnice se skraćuju na 3 do 4 vidljiva pupoljka.
Zaštitna prskanja (3 do 4) sprovode se prema potrebi.
U toku prve godine u međurednom prostoru preporučuje se gajenje pasulja čučavca, graška, industrijske boranije i sl. a nije dozvoljeno gajenje krompira, jagode, kukuruza i sl.
U slučaju izražene suše potrebno je izvršiti navodnjavanje sa količinom od 5 do 10 l vode po jednoj biljci što zavisi od stepena suše i spoljnih temperatura.
Na kraju prve godine nege zasada treba izvršiti dubrenje osnovnim kompleksnim mineralnim dubrivom NPK 10:12:26 + 3% MgO („Krtolin“) u količini 400 do 500 kg/ha, odnosno oko 100 do 120 g po biljci. Vreme primene uskladiti sa spoljnim uslovima. Rasturanje se može obaviti i kad je sneg manji do 10 cm pod uslovom da je moguće kretanje po njemu.
Nega ribizle u drugoj i trećoj godini posle sadnje slična je kao i u prvoj godini uz veći utrošak radne snage, dubriva i hemijskih sredstava saglasno razvijenosti žbunova.
Na kraju treće, odnosno, na početku četvrte godine na dobro razvijenom žbunu ribizle treba da ima 5-6 jednogodišnjih, 5-6 dvogodišnjih i 4-5 trogodišnjih grana.
U trećoj godini očekuju se prvi prinosi od po 1 do 1,2 kg po žbunu, što iznosi 4 do 5 t/ha.
Foto: pixabay.com
