Rana pojava azijske voćne mušice u ovoj sezoni dovodi do veliko rizika od nastanka šteta u ranostasnom voću, poput jagoda, trešanja, ranih bresaka i drugog voća na kojima predhodnih godina nisu uočene štete.
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) je štetočina jagodičastog voća, koštičavog voća i vinove loze. Ženke ove mušice polažu jaja u zdrave plodove u fazi zrenja.
Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju. Infestirani plodovi su podložni napadu raznih patogena, pre svega prouzrokovača različitih vrsta truleži plodova.
Ono što povećava njen značaj su sledeće činjenice:
- Napad se dešava u vreme zrenja kada je primena insekticida ograničena zbog karence
- Larve koje su najštetnije se razvijaju unutar plodova te nisu dostupne delovanju insekticida
- Ima brz ciklus razvića i veliki reproduktivni potencijal te za kratko vreme može da podigne populaciju na veoma štetan nivo.
Ova štetočina je u našoj zemlji prvi put detektovana 2014. godine. Od 2015. godine, u okviru sistema Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja vrši se jednonedeljni monitoring prisustva ove mušice u svim ugroženim biljnim vrstama pomoću lovnih klopki.
Ono što je obeležilo proteklih šest godina jeste da se ova štetočina prvi put u sezoni javljala obično sredinom jula i početkom avgusta. Tokom septembra, oktobra i novembra su registrovane maksimalne brojnosti na klopkama, kada se na nedeljnom nivou lovilo i preko 1000 jedinki, te su najveće štete uočene u zasadima remotantnih sorti maline, u zasadima kupine i u vinogradima.
Na osnovu monitoringa koji se i ove godine sprovodi pomoću klopki na području cele zemlje u zasadima jagodičastog i koštičavog voća i u zasadima vinove, može se zaključiti sledeće:
- Ovo je prva godina da se ova štetočina lovi tokom skoro cele zime bez prekida u pojedinim regionima
- Trenutno se registruju ulovi na klopkama u zasadima voća u našoj zemlji.
Rana pojava azijske voćne mušice i preporučene mere
Na osnovu navedenog, može se reći da u ovoj sezoni postoji veliki rizik od nastanka šteta u ranostasnom voću, poput jagoda, trešanja, ranih bresaka i drugog voća na kojima predhodnih godina nisu uočene štete.
Pored prisustva mušice u zasadima voća i vinove loze, veliki uticaj na štetnost imaće uslovi u kojima će se odvijati proizvodnja, pre svega temperatura vazduha i relativna vlažnost vazduha.
Sada, kada je ova štetočina ovako rano u vegetaciji prisutna u zasadima, preporuka je da se sprovedu sve raspoložive preventivne mere u cilju sprečavanja podizanja populacije i nastanka šteta na jagodastom i koštičavom voću.
Preporučene mere:
-
Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje
-
Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta
-
U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara
-
Uklanjanje divlje kupine, zove i divljih vrsta vrsta voća koje mogu biti domaćini ovoj štetočini sa ivica proizvodnih parcela
-
Korišćenje zaštitnih mreža koje sprečavaju prodor mušica do voća.
