Plamenjača vinove loze – prouzrokovač gljiva (Plasmopara viticola) prezimljava u opalom lišću, u unutrašnjem tkivu i to u obliku zimskih spora (oospora). To su punije ćelije, pune ulja, otporne na zimu i zimi miruju.
Tkivo lišća se pomalo raspada, trune i tako se oospore do proleća oslobode. U proleće kad otopli, vinova loza prolista i padne dovoljno kiše, zimske spore klijaju i vrše zarazu sa lišća.
Pepelnica – prouzrokovač gljiva (Uncinula necator). Zbog jakog napada pepelnice, nekih godina vinogradari ostanu bez roda, a vinograd pruža sliku kao da je izgoreo u plamenu. Zaraženi listovi i bobice otpadnu i na njima prezimljava pepelnica u obliku sitnih kuglica. U proleće se kleistotecije otvaraju i spore iz njih vrše zarazu. Uz to, pepelnica prezimljava i na letorastima u vidu rđastih mrlja i to je micelija pepelnice sa plodonosnim telima. Deo takvih lastara se rezidbom ukloni. Ponekad pepelnica može prezimiti i u pupoljcima na nekim čokotima.
Siva plesan – prouzrokovač gljiva (Botrytis cinerea). Siva plesan ulazi ispod kore i tu nastaju čvrsta tela zvana sklerocije koje prezimljavaju, a na njima u proleće nastaju konidije koje vrše zarazu. Sive plesni ima svuda jer ona napada i druge biljke.
Crna pegavost – prouzrokovač gljiva (Phomopsis viticola). Crna pegavost je bolest koja je prisutna gotovo u svim vinogradima i možemo reći da se teško iskorenjuje. Ona prezimljava u slojevima kore na letorastima, osobito na jednogodišnjoj. Nalazeći se u kori lastara već od prošlog leta i od jeseni kad mladica odrveni, ta gljiva prorašćuje koru tako da mladica izbeli, što se odmah primjećuje. Zaražena mladica je bele do sivkaste boje pa se jasno razlikuje od smeđe do crvenosmeđe boje kore zdravog lastara, u proleće u kori se takvih mladica lako uoče sitne, crne tačkice kako malo izviruju na površinu. Sivkasto bela kora i te crne tačkice jasan su znak fomopsisa. Gljiva miruje do jeseni.
U jesen do proleća, samo za vreme toplih dana, u kori raste a odrveneli izboj pobeli ili se na njemu pojave okruglaste tačkice – plodišta gljive (piknide). U njima se nalaze mnogobrojne spore koje uz kišu poput niti izlaze napolje, kiša ih raznosi po razvijenim izbojima i tako se zaraza obnavlja i postaje stalna u zasadu. U nekim vinogradima koji su jako zaraženi celi zasad je kržljav i slabo rađa. Pokazalo se da količina unetog azotnog đubriva bitno utiče na intenzitet zaraze. Sa većom količinom azota veća je pojava bolesti na lozi. Nižim dozama azota kao i manjim količinama fosfora i kalijuma znatno je smanjen napad sive plesni i crne pegavosti.
Mere zaštite:
* Mineralna djubriva koristiti samo u potrebnim količinama
* Lozu prskati rano, i po potrebi ponoviti još jednom. Koriste se fungicidi na bazi bakra u tri puta jačoj koncentraciji, od one koja se za isti preparat koristi kasnije protiv plamenjače, pa to ponoviti još jednom nakon 7 dana (ako je potrebno) – to je tzv. zimsko prskanje,
* Kod rezidbe uklanjati svu zaraženu lozu, izneti je iz vinograda i što pre spaliti.
* Za sadnju koristiti zdrav sadni material
Autor: Jović Snežana
www.psss.rs