Malina je, uz kukuruz, nesporno najvažniji izvozni adut Srbije na inostranom tržištu poljoprivrednih proizvoda.
U 2015. godini, Srbija je sa izvezenih 105.000 tona i 248 miliona evra zarade bila prva u svetu, daleko iznad Čilea i Poljske, tradicionalno najvećih proizvođača ‘crvenog zlata’. Poslednjih meseci, praktično od septembra prošle godine, izvoz srpske maline je u konstantnom padu.
U Udruženju hladnjačara Srbije tvrde da je manji za čak 40 odsto u odnosu na isti period 2015. godine, a da je interesovanje za srpsku malinu najniže u poslednjih 10 godina.
Uzrok tome je prvenstveno rekordan rod u Poljskoj od gotovo 140.000 tona, kao i u okolnim zemljama, ali i izvozni kontigent iz Srbije sa znatno lošijim kvalitetom maline. To se, kažu dobri poznavaoci prilika u malinarstvu, dogodilo, za naše prilike netipično, mešanjem standardnih sorti Vilamet i Miker s Polkom i Polanom. Iz tih razloga zabeleženo je čak vraćanje nemalog broja kontejnerskih hladnjača što je svakako doprinelo urušavanju decenijama sticanog imidža srpske maline prepoznatljive po ukusu i kvalitetu i izvanrednom geografskom položaju svojih malinogorja.
Pad izvoza, kao što se i pretpostavljalo, najviše je pogodio i još uvek pogađa male hladnjače. One su u malinarskim krajevima poput Arilja, Ivanjice i Valjeva najbrojnije. Hladnjačari su proizvođačima letos plaćali dva evra, pa čak i više po kilogramu maline, a sada su prinuđeni da je lagerovanu i smrznutu prodaju za 1,50 do 1,60 evra. Mogu, kažu u Udruženju hladnjačara, ovu cenu i da zanemare, čekaju još neko vreme na bolju, ali sve prognoze ukazuju na to da zbog svetske hiperprodukcije do toga skoro sigurno neće doći. U nešto boljoj situaciji su izvoznici koji imaju stalne inostrane kupce koji, poučeni iskustvom, ne dozvoljavaju da im loš kvalitet i miksovanje sorti malina pomrsi izvoznu računicu.
Postavlja se pitanje zašto su pojedini domaći izvoznici posegli za mešanjem sorti i tako kod kupaca u inostranstvu stvorili zabunu. Po oceni stručnjaka, razlog za to je veliki manjak Vilameta i Mikera kod naših malinara, najprepoznatljivijih i najtraženijih sorti u svetu kada je u pitanju proizvodnja maline u Srbiji. Zastupljenost ovih sorti u izvoznom kontigentu pala je sa 100 na gotovo 80 odsto. Sorte kao što su Polka, Polana i još niz drugih, koliko god su na oko i po boji slične Vilametu i Mikeru, ne mogu da nadomeste njihov specifičan i prepoznatljiv ukus. Usled velike ponude, inostrani kupci naviknuti na takvu srpsku malinu, naravno, traže isti kvalitet, odbijajući mešane i u suštini nespojive sorte.
Promene koje se poslednjih godina zbivaju na evropskom i svetkom tržištu proizvodnje i plasmana ‘crvenog zlata’ naših malinara, ako žele da ostanu konkurentni, očito traže modernizaciju, efikasnost i sortnu doslednost.
Osim toga, potrebno je ulaganje u kvalitetan sadni materijal, nove zasade malinjaka i u znatno većem obimu razvijanje organske proizvodnje maline, koja je sve više tražena u svetu. Stručnjaci predlažu da, uz izvoz maline u zamrznutom stanju, tržištu, pre svega skandinavskim zemljama, Japanu i SAD treba ponuditi i takozvanu liofilizovanu, sušenu, te malinu s dodatkom voćnog šećera koja je sve više tražena u pekarskoj i konditorskoj industriji.
Da bi odgovorili na izazove i osilacije na svetskom tržištu, malinari moraju da se prestroje, da se izvrši rejonizacija proizvodnje i da se uz pomoć nadležnih državnih organa pristupi izradi nacionalne strategije malinarstva.
Kosta Rajević
Poljoprivrednik 2.608
