Pergola kao uzgojni oblik kod vinove loze – Saveti za formiranje, uzgoj, rezidbu

pergola grozdje

Prema obliku naslona pergola može biti kosog ili ravnog krova sa varijantama otvorenog i zatvorenog tipa. Najzastupljenija je pergola ravnog krova – tendona

U agroekološkim uslovima Srbije formira se uglavnom na okućnicama, baštama i vrtovima. Pored toga što nekad donosi i vrlo značajne prinose ima i svoju estetsku funkciju – stvaranje hlada i zasenjivanje. U toplijim krajevima sa blažom klimom (južna Italija, Severna Makedonija, Hercegovina) može se primenjivati i na većim površinama a najzasupljeniji uzgojni oblik je pergola zatvorenog ravnog krova poznatija kao tendona (zavesa). Postoje brojne modifikacije ovog uzgojnog oblika, a zajednička karakteristika im je visoko stablo koje se na određenoj visini račva na dva do četiri kraka kordunice, a u zavisnosti od karakteristika sorte primenjuju se različiti oblici rezidbe. Uglavnom se radi o mešovitoj (kondir i luk) a ređe o kratkoj rezidbi.

pergola

Pergola kosog ili ravnog krova

Prema obliku naslona postoje dve vrste pergole – kosog i ravnog krova sa varijantama otvorenog i zatvorenog tipa.

Stablo kose pergole je nešto niže visine – uglavnom od 1,5 do 1,8 metara, gde se ono račva na krakove na kojima se primenjuje neki od modela kratke ili mešovite rezidbe.

Kao što je već rečeno najzastupljenija je pergola ravnog krova – tendona, a visina njenog stabla se kreće od 2 do 2,5 metra, a nekad i preko 3 metra, sa najčešće četiri ostavljena kraka. Treba je formirati na osunčanim mestima južnih i jugoistočnih ekspozicija, pri čemu krovnu konstrukciju čini žičana armatura postavljena u kvadrat. Sadnja se u zavistnosti od bujnosti sorte obavlja na razmaku od 2 do 3 metara. Zbog osetljivosti na niske temperature pri dnu čokota se ostavljaju kondiri kao zamena u slučaju izmrzavaju kordunica. Pri zimama sa ekstremno niskim temperaturama preporučljivo je njihovo zagrtanje, naročito kod osetljivog sortimenta.

U godini nakon sadnje ostave se najčešće dva lastara koji se u toku vegetacije prekrate kad dostignu visinu od 160 do 180 cm. U proleće druge godine odabere se najbolji lastar koji se oreže na dva okca, a u trećoj godini na visini nešto većoj od zadnje armaturne žice (180-200 cm) ostavlja se 4 do 5 vršnih okaca iz kojih se u toku vegetacije razvijaju lastari koji će se pružati po horizontali pergole. Sledeće godine izaberu se četiri najbolja lastara koji se skraćuju na 4 do 5 okaca da bi se na taj način formirali krakovi. U poslednjoj godini formiranja pergole ostavljaju se na svakom kraju kondir i luk čija dužina zavisi od osobine sorte.

Kod ovog uzgojnog oblika uglavnom se gaje stone sorte grožđa (Muskat Hamburg, Kraljica vinograda, Kardinal, Muskat Italija, Viktorija, Moldava). Dominantni tip rezidbe je mešovita ali i tu postoje određene sortne specifičnosti (na primer, Kardinal i pored toga što je veoma bujan zahteva kratku rezidbu – na kondire).

Pripremio Velimir Stanojević dipl. inž. poljoprivrede, savetodavac PSSS

Preporučujemo: Podizanje vinograda – Kako pripremiti zemljište

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede