Zasad oraha, uz odgovarajući sortiment i savremenu tehnologiju, može doneti pet kilograma oljuštenog oraha po stablu.
Porodica Rackov je u okolini Zrenjanina podigla savremeni intenzivni zasad oraha na parceli površine 3,6 hektara. Razmišljanja o bavljenju voćarstvom počela su na inicijativu supruge Ognjena Rackova, Andrijane koja se pre pet godina interesovala kojom još proizvodnjom, osim ratarske, bi mogli da se bave, a koja bi dugoročno donosila prihod. Nakon istraživanja odlučili su da to bude orašnjak. Nakon što su stupili u vezu sa proizvođačima oraha u Srbiji i prisustvovali seminaru o proizvodnji oraha u Stalaću, rezervisali su sadnice od proizvođača sadnica iz tog mesta. Na parceli odabranoj za zasad predusev su dve godina bile žitarice.
Pre sadnje uradili su agrohemijsku analizu zemljišta, a po preporuci agronoma poljoprivredne stručne službe, i ostale agrotehničke mere. Kada je sve bilo pripremljeno krajem novembra 2019. godine posadili su 1.050 sadnica oraha i tako je zasnovan prvi savremeni orašnjak intenzivnog tipa u Banatu, kaže Rackov.
Opredelili su se za sortu pieral lara, a oprašivač je sorta franker koja je u zasadu sedam procenata u odnosu na broj biljaka. Gusta sadnja je obavljena na 7×4,5 metara. Iskopali su rupe prečnika 60 cm, dodaje domaćin, a sa sadnjom unet je deo glistenjaka i korisnih bakterija, kao i zeolit koji poboljšava vodno-vazdušni režim i svojstva zemljišta.
Nakon što je na parceli izbušen bunar odgovarajućeg kapaciteta u proleće naredne godine postavljen je sistem za navodnjavanje kap po kap i sa zalivanjem su počeli juna 2020. godine. Bilo je dosta nepoznanica što se tiče navodnjavanja, ističe Rackov. U početku su se vodili iskustvima Italijana, ali su uvideli da je preporučena količina vode za naše uslove i tip zemljišta prevelika.
„Dešavalo nam se da podparimo orah od velike količine vode. Nije dovoljno samo zaliti ga, već se mora „tempirati“ količina. Naše iskustvo ukazuje da su to količine 10-15 litara vode po kvadratu po zalivanju i to na svakih 5-7 dana, a u periodu od početka maja. Oko 15. avgusta zaustavljamo intenzivno zalivanje. U slučaju da je izrazita suša dodajemo određenu količinu vode kako bi biljke izbegle stres“, objašnjava Rackov.
Đubrenje parcele obavljaju po površini i folijarno kroz sistem kap po kap. Ništa ne prepuštaju slučaju i svake godine rade analizu zemljišta po kojoj se u đubrenju rukovode. Voćnjak je zatravnjen zbog lakše obrade i potrebnih radova i u slučaju obilnijih padavina. Malčiranjem će obezbediti dodatna organska hraniva za biljke, a nakon rezidbe i sitnjenja odsečenih grana biootpad će koristiti za povećanje humusa u zemljištu.
Voćnjak je ograđen uz pomoć finansijskih sredstava iz pokrajine, a sredstvima republike ostvarili su povraćaj od 50 procenata za kupovinu sadnica kao i za nabavku sistema za navodnjavanje, dodaje Rackov.
Cena oraha stabilna već pet, šest godina
Plasman oraha, veruju, neće biti problem. Trenutno razmišljaju da veći deo roda plasiraju na tržište koje je šire od Srbije. Iako ga i ovde nema dovoljno, ali zbog cene koju misle da će postići, dodaje, prevashodno će se orijentisati na inostranstvo. Nakon berbe treba uraditi pranje, sušenje, kalibraciju i tek onda izaći na tržište sa orahom u ljusci. Ako to ne bude interesantno tržištu onda će ga krckati, preraditi i prodavati konditorskim firmama, poslastičarskim radnjama.
Ognjen kaže i da je sa još petoricom voćara osnovao zadrugu „Oraher“ sa ciljem da se udruže i zajedno, po principu mašinskih prstenova, nabave mašine za orezivanje i malčiranje, a u budućnosti i mašinu za preradu, jer nema potrebe da svako od njih ima svoje mašine. Kolege sa kojima je osnovao zadrugu su godinu ili dve pre Rackovih zasnovali voćnjak, a neki imaju orašnjak u prvoj godini. Zasadi su različite starosti pa jedni drugim prenose iskustva i pomažu.
Rackovi očekuju pun rod u 6. ili 7. vegetaciji. Informisali su se kod italijanskih proizvođača, koji su iskusni u ovoj proizvodnji, i saznali da mogu očekivati do 20 kilograma oraha u ljusci po stablu. Nadaju se da će postići bar polovinu tog prinosa, što bi značilo 4-5 kilograma oljuštenog oraha po stablu.
Pri ulasku u ovu proizvodnju važno je kupiti prvoklasne sadnice, jer rasadničari nekada „provuku“ kao prvu klasu i sadnice koje to nisu.
„Cena prve klase sadnica je 13 evra, a nismo dobili sve sadnice prve klase. Opet, primilo se 1.030, samo 20 se nije primilo. I još 20 nam se posle prve godine od sadnje nisu svidele, pa smo ih zamenili. Dakle, presadili smo samo 40 novih sadnica“, ističe domaćin.
Kaže i da kod oraha treba raditi obaveznu rezidbu i formirati uzgojni oblik. Bitno je i da se ne prave greške kod đubrenja i da se redovno rade analize zemljišta. Onima koji žele da podignu orašnjak poručuje da povedu računa o postavljanju sadnica. Kako je voćnjak porodice Rackov u košavskom području vetar pravi probleme, pa uz navodnjavanje dolazi do krivljenja stabala što iziskuje njihovo ispravljanje. Štete prave i divljači, najčešće srne, te se voćnjak mora ograditi. Osim toga važno je zaštiti sadnice.
„Na ovom terenu smo u prvoj godini imali problema sa dudovcem koji je napao pojedina stabla, ali srećom ne u većoj meri. Bilo je stenica i vaši, pa smo radili insekticidne tretmane. Za orah su karakteristične siva i crna pegavost kao osnovne bolesti i fungicidnim tretmanima smo sprečili dalje širenje. Osnovno je da zaštitu uvek radimo po preporuci stručnih službi i voćara koji već imaju zasad oraha“, poručuje Rackov.
Dragoceni poseta i obuka u Italiji
Na inicijativu rasadnika od kog su nabavili sadnice Rackovi su boravili u Italiji gde su prošli obuku o proizvodnji oraha. Profesor dr Alberto Valijeri, poznati stručnjak za proizvodnju oraha koji za sebe kaže da je poljoprivrednik, ugostio ih je na svojoj farmi, zadovoljno priča Ognjen.
„Okućnica je na 25 hektara. Videli smo orahe u 25. godini, 12. godini i novoposađene sadnice na potezu između Firence i Venecije, 30 km od Jadranskog mora. Oni mnogo šire shvataju proizvodnju oraha. Nije u pitanju samo proizvodnja u ljusci, već se radi na preradi. Orah je vrlo zdrava namirnica. Kod njih smo videli koliko je širok spektar proizvoda za koje se koristi orah: keksi, paste, namazi, likeri…
Bavljenje orahom je porodičan biznis. Profesor Valijeri i njegova supruga imaju 11 dece, a četiri sina su ostala da rade na imanju. Profesor je stručni kosultat velikim plantažama oraha u Evropi, a sinovi su preuzeli poslove na imanju. Videli smo kako izgleda berba, prerada, pakovanje, plasman. Za nas je to putovanje 2019. godine izuzetno poučno iskustvo. Verujem da će naš voćnjak biti primer kako treba da izgleda moderan orašnjak“, kaže Ognjen.
Tekst objavljen u listu Poljoprivrednik
