Orah: Tipovi plodonošenja

Pravilan izbor sorte oraha pri planiranju zasada, određivanje rastojanja pri sadnji i načinu formiranja krune, zavisi od tri tipa plodonošenja oraha. Tipovi plodonošenja oraha Terminalno...

Pravilan izbor sorte oraha pri planiranju zasada, određivanje rastojanja pri sadnji i načinu formiranja krune, zavisi od tri tipa plodonošenja oraha.

Tipovi plodonošenja oraha

Terminalno plodonošenje

Mešoviti pupoljci nalaze se isljučivo na vrhu jednogodišnjih grančica. Jaka apikalna dominacija sprečava grananje i inhibira razvoj bočnih pupoljaka. Plodovi su zbog toga uglavnom na periferiji krune.

U ovu grupu spade većina sorti koje se gaje kod nas – skoro sve francuske (Franquette i dr.) i istočnoevropske sorte (Šejnovo i dr.) pa i domaće selekcije (Šampion, Srem,Tisa, Mire, Medveđa).

Stabla ovog tipa su uglavnom bujna, te traže manju gustinu sadnje.

Pri oformljavanju poboljšane piramidalne krune (modifikovana centralna osovina), orah se sadi na rastojanju 12 m, a pri oformljavanju kotlaste krune (vaze) na 15 m, raspoređeni u jednakostranični trougao. Orezivanje se radi ručno, jer terminalni tip oraha rađa na vrhovima grana, pa bi mašinskim orezivanjem rod bio uništen.

Prelazni tip plodonošenja

Mešoviti pupoljci su raspoređeni terminalno – na vrhu jednogodišnjih grančica, ali se mogu naći i po 1-2 pupoljka ispod njih – lateralno. Apikalna dominacija je slabije izražena, a grananje bolje nego kod prve grupe.

U ovu grupu spada npr. američka sorta Hartley i domaće selekcije Bačka i Novosadski kasni.

Udeo plodova koji se formiraju na mlađarima iz lateralnih mešovitih pupoljaka je 5-20 %.

Prinos po stablu kod sorti prelaznog tipa plodonošenja je veći nego kod sorti sa terminalnim tipom plodonošenja.

Kruna se formira kao poboljšana piramidalna (modifikovana centralna osovina) ili kotlasta (vaza).

Ručno orezivanje.

Od bujnosti stabla zavisi gustina sadnje, ali rastojanje ne bi trebalo da je manje od 12 m do 15 m u slučaju vaze, raspoređeni u jednakostranični trougao.

Lateralni tip plodonošenja

Mešoviti pupoljci nalaze se ne samo na terminalnim i subterminalnim pozicijama letorasta (jednogodišnjih grančica), već i lateralno skoro čitavom dužinom grančice. Apikalna dominacija je slaba, a grananje dobro.

Udeo plodova koji se formiraju na mlađarima iz lateralnih pupoljaka je 50-90 %.

U ovu grupu spada veći broj američkih sorti kao sto su Chandler, Tulare, Pain, Serr, Pedro, Forde, Gillet, Ivanhoe, Robert Livermore, Sexton, Solano, Sunland, Vina i Tehama, francuske sorte Pieral (Lara), Fernette i Fernor, bugarska sorta Izvor 10, ruska sorta Ideal Saratovski i domaće selekcije Novosadski kasni rodni i Rasna (lateralna rodnost 60%).

Stabla su po pravilu slabe bujnosti, što omogućava gustu sadnju u vidu pravougaonogika 4×8 m ili 6×8 m, tj. i do 312 stabala po hektaru.

Da bi se obezbedila insolacija u kasnijim godinama i sprečilo spajanje krošnji, zeleni živi zidovi, koje formiraju gusto sađeni redovi, intenzivno se mašinski orezuju svake godine. Tako se i dodatno pospešuje stvaranje bočnih izdanaka i povećava rodnost.

Kruna se formira kao piramidalna (centralna osa, bez rezanja vrha u prvim godinama).

Institut pri Kalifornijskom univerzitetu u svom istraživanju tvrdi da formiranje krune orezivanjem u prvim godinama nije dalo nikakve prednosti pri ovom vidu sadnje.

Orezivanje se vrši priključkom za traktor koji se nalazi pod malim uglom u odnosu na vertikalu, kako bi donje grane bile osvetljenje, čime se značajno štedi na ljudskom radu kvalifikovanih orezivača.

Uprkos izuzetno velikoj rodnosti, zbog slabe bujnosti stabala, prinos sorti oraha sa lateralnim rodom je manji po stablu, ali najveći po hektaru i kreće se u rasponu 4,5-5 t/ha, pa čak i više.