Претрага
Претрага

Mere nege zasada jagode u toku jeseni regulišu rodnost

Glavne mere nege su: zakidanje stolona, uklanjanje cvasti i starog lišća i rezanje bokora. Proizvođači jagode znaju da se rodni potencijal za narednu godinu formira...

jagode u gajbici
Galenika

Glavne mere nege su: zakidanje stolona, uklanjanje cvasti i starog lišća i rezanje bokora.

Proizvođači jagode znaju da se rodni potencijal za narednu godinu formira tokom jeseni, od septembra do polovine novembra.

U to vreme diferenciraju se cvetni pupoljci. Zato je važno uraditi neophodne mere nege kako bi biljke obilno rađale plodove karakterističnih osobina za sortu.

Koje mere nege treba sprovesti podseća nas Milorad Jocković agronom PSSS.

Nega zasada jagode posle sadnje i berbe u cilju regulisanja rodnosti

Nega zasada jagode u cilju regulisanja rodnosti obuhvata nekoliko mera kojima se pospešuje vitalnost bokora što utiče na dobar kvalitet i povećanje prinosa.

Glavne mere nege su:

  • zakidanje stolona,
  • uklanjanje cvasti (cvetova),
  • uklanjanje starog lišća i
  • rezanje bokora, odnosno uklanjanje novih bočnih prirasta.

Zakidanje stolona

Stoloni se razvijaju na račun matične biljke i pri tome slabe njen razvoj što utiče na prinos i kvalitet ploda u narednoj godini.

Mnogi proizvođači koriste stolone za razmnožavanje, odnosno za proizvodnju živića koje koriste za proširenje sopstvenih zasada, ali kao što je navedeno to direktno utiče da na smanjenje prinosa u narednoj vegetaciji.

Stoloni se razvijaju od kraja maja pa do kraja septembra, u zavisnosti od vremenskih prilika, i u tom intervalu ih treba uklanjati.

To se obično radi ručno sa nožem, makazama a može i kidanjem na manjim površinama i to kada stoloni dostignu dužinu 10-15cm.

Ovu operaciju ponoviti dok god traje porast stolona a to se obično radi u 3-4 puta u toku jedne vegetativne godine.

Stolone treba ostavljati samo na onim bokorima gde treba sa njima popuniti prazna mesta (neprimljene sadnice). Uklanjanjem stolona povećava se prinos i d 30 %.

Uklanjanje cvasti

Kidanjem cvetova, a naročito posle letnje i prolećne sadnje, povećava se bujnost bokora i rodni potencijal za narednu godinu.

Neki proizvođači ostavljaju cvetove posel prolećne berbe kako bi dobili drugi prinos u toku avgusta i septembra meseca.

Mora se imati u vidu, da takav rod je znatno niži od prolećnog i u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika a značajno utiče na smanjenje prinosa jagode u narednoj godini. Tako da je generalno savet da se cvetovi uklanjaju, ručno.

Uklanjanje starog lišća

Uklanjanje starog lišća se vrši na proleće i posle berbe.

Prolećno uklanjanje se obično vrši pred kretanje vegetacije u toku marta, u zavisnosti od vremenski prilika.

Skidaju se svi stari listovi koji su preziveli, suvi i sveži, rezanjem lisne drške.

Ova mera se obavlja ručno oštrim makazama ili nožem, tako što se jednom rukom skupe listovi dok se drugom obavi rezidba. Pri tome se mora voditi računa da se ne povredi vegetativna kupa (centralno stablo).

Ova mera se može obavljati i trimerom a neki prozvožači, na većim površinama, koriste i motorne kosačice koje su postavljene na specijalni nosač tako da šiša samo stari list. Za ovakav način je vrlo bitno da je teren što ravniji.

Uklanjanje starog lišća posle berbe se takođe vrši ručno ili mašinski na većim površinama. Uklanja se staro, suvo a često trulo ili bolesno lišće.

Uklanjanjem lišća podstiče se brži razvoj novog lišća što doprinosi bujnijem razvoju bokora, boljem prezimljavanju i većoj rodnosti u narednoj godini.

Rezanje bokora 

Ova mera se vrši obično kod starijih zasada i sorti koje su sklone formiranju većeg broja krunica.

Tehnika se sastoji u tome da se posle skidanja starog lista vrši rezanje oštrim nožem novi bočni prirasti (krunice) koje se pojavljuju posle berbe u drugoj i kasnijim godinama, i to tako da se ostavi 3-4 najboje razvijene centralne krunice.

Ova mera se obično obavlja u martu mesecu.

Treba obratiti pažnju da se prilikom obavljanja bilo koje od ovih operacija bokor razlabavi i gubi potpuni kontakt sa zemljom, tako da je obavezno da se nakon toga ručno malo nagrne sa zemljom i ponovo učvrsti kao prilikom sadnje.

Korišćena literatura: „Jagodasto voće“ prof. dr Mihailo Nikolić; prof. dr Jaminka Milivojević

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno