Претрага
Претрага

Malina u Vojvodini više nije statistička greška

Proteklog vikenda u Bačkom Dobrom Polju okupili su se proizvođači malina na poziv udruženja iz ovog sela, gde se ovo voće gaji na oko 50...

malina plodovi
Galenika

Proteklog vikenda u Bačkom Dobrom Polju okupili su se proizvođači malina na poziv udruženja iz ovog sela, gde se ovo voće gaji na oko 50 hektara.

U okolini Vrbasa, Odžaka, Apatina, Bačke Palanke, Žablja, Kule i još nekih mesta danas je malina zasađena na više od 800 hektara. Prema tome, objavljeni podatak RZS da u Vojvodini malina zauzima 34 hektara ne važi. Ove voćke se sve više gaje i u Južnom Banatu i delu Srema.

Gazdinstva u Vojvodini zasade imaju na manjim parcelama, ali ima i onih voćara koji malinu, uglavnom je to Polana i Polka, gaje i na površini od 1-5 hektara.

– Prema onome što se dešava u malinjacima i u prodaji možemo biti zadovoljni, ali tu ne smemo stati – rekao nam je Bojan Pejić, predsednik Udruženja „Bačkopoljski malinari” – Kod nas i u našoj okolini u sezoni berbe tržištu se isporuči oko 150-200 tona maline dnevno. Ovaj posao se ne može raditi bez hladnjača i poznatog kupca.

Malinari dnevno angažuju od 10 do 100 radnika pojedinačno i rod isporučuju nakupcima, a ređe direktno hladnjačarima-izvoznicima.

Zasadi su sačuvani i potpuno su zdravi, a visoka je i higijena branja. Trenutno svi malinari pronalaze berače, ali oni sa većim zasadima strepe, pa su počela i probna branja sa kombajnom na imanju zadruge u Doroslovu.

Prema održivoj proizvodnji postoji potreba za nekoliko hladnjača u regionu ili pouzdan otkupljivač koji ima svoju hladnjaču. U realizaciji ove investicije najdalje je odmakla ZZ Doroslovo, a hladnjače bi izuzetno koristile i voćarima u Bačkom Dobrom Polju na severu Banata i u Sremu.

Sa povećanjem gajenja malina u Vojvodini, Srbija će proizvodnju od 80.000 tona povećati i učvrstiće se na prvom mestu po prodaji maline. Iz naše zemlje 95 odsto roda se proda sveže ili kao prerađevine. Inače, po ubranim količinama na prvom mestu je Rusija, a zatim slede Poljska, Ukrajina, Mađarska…

Prema analizi tržišta, malina ima kupca i visoku cenu. U Australiji 250 grama maline u marketima košta 25 australijskih dolara, dobra cena se postiže i prodajom prerađevina na tržištu EU.

U toku ovogodišnje berbe, malinari u Vojvodini nemaju vremena da se dogovore o modelu poslovnog povezivanja, ali su na skupu u Bačkom Dobrom Polju shvatili da sa posrednicima na putu do krajnjeg kupca gube 15-30 dinara po kilogramu maline.

Forum o malini, koji organizuje naša redakcija sa ekspertima iz ove oblasti, biće održan krajem avgusta u Doroslovu, a na ovom skupu pojaviće se i proizvođači sadnog materijala, zaštitnih sredstava i hladnjača.

Izvor: agroservis.rs

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno