Lišajevi mogu posredno da izazovu štete na biljkama smanjenjem životnog potencijala biljke. Mogu biti pogodno stanište za naseljavanje nekih štetočina.
Oni su i vrlo dobri bioindikatori i ukazuju na zagađenost vazduha i okoline.
Vrlo se često na stablima i granama drvenastih voćnih vrsta, kao i nekog drugog ukrasnog drveća i žbunova, zapaža pojava lišajeva.
Lišajevi se javljaju na gotovo svim voćnim vrstama, naročito na šljivi, orahu, jabuci i kruški, pogotovo u ekstenzivnim ili napuštenim voćnjacima, navodi Slavica Stojkić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Srbije.
Lišajevi nisu paraziti, već zajednica algi i gljiva
Lišaj je vrlo specifična zajednica dva organizama (alge i gljive), koji žive u tzv. simbiozi ili suživotu, od kojeg oba ova organizma imaju zajedničku korist.
Od algi su zastupljene uglavnom zelene ili modrozelene alge (Chlorophyta i Cianophyta), a od gljiva najčešće gljive mešinarke (Ascomycotina), čija se plodna tela (askusi) vrlo lako uočavaju u unutrašnjosti tela lišaja.
Lišaj kao zajednica funkcioniše tako da alge fotosintezom stvaraju organske materije, a gljiva nabavlja vodu i mineralna hraniva, pa se tako nadopunjuju.
Lišajevi nisu paraziti na biljkama, iako se tako na prvi pogled čini, podseća Stojkić.
Žive samo na površini biljnih organa, pa spadaju u tzv. epifite, ali od biljaka ne uzimaju vodu i hranjive materije, što znači da ne ulaze u biljno tkivo kao paraziti.
Međutim, njihova pojava, uprkos tome što nisu paraziti, posredno može izazvati štete na biljkama jer mogu smanjiti životni potencijal biljke, ali i mogu biti pogodno stanište za naseljavanje nekih štetočina.
Lišajevi su bioindikatori, ali u voćnjaku mogu izazvati štetu
Postoji više od 15.000 vrsta lišajeva, a nauka ih svrstava u vrlo dobre bioindikatore ili biološke pokazatelje čistoće vazduha i sveukupne čistoće staništa i okoline.
Obično se javljaju na starijim voćkama, a ako počnu da se javljaju i na mladim, onda je to znak da su te voćke slabije kondicije, odnosno da su oslabljene od raznih faktora nepovoljne sredine.
Gotovo se nikada ne javljaju u intenzivnim voćnim zasadima, ili vrlo retko, i to samo u slučaju ako se ne sprovodi uobičajena zaštita fungicidima.
Naime, većina fungicida, pogotovo onih na bazi bakra, prilično ih dobro suzbija, pa se lišajevi iz tog razloga nikada ne javljaju u voćnjacima s redovnom zaštitom fungicidima.
Sa druge strane mogli bismo reći da je njihova pojava na voćkama najbolji znak dobrih ekoloških uslova koji vladaju u voćnjaku.
Nikada ne rastu tamo gde je vazduh zagađen i gde postoji rezidua ili ima toksičnih ostataka.
Neki lišajevi mogu biti izrazito dekorativni (Usnea spp.), pa su jako omiljeni na ukrasnim drvenastim vrstama u kućnim vrtovima.
Spomenuto je na početku da se uglavnom javljaju na stablima i granama šljiva, oraha, jabuka i dr.
Na šljivi se pojavljuje najčešće lišaj pod nazivom, Evernia prunastri, a na orahu žuti lišaj Xanthoria parietina.
Suzbijanje bakarnim preparatima
Na njih dobro deluju svi bakarni fungicidi, pa se kasnim zimskim prskanjem i tretiranjima na početku vegetacije, koja se redovno sprovodi u voćnjacima, ujedno suzbijaju i lišajevi.
Ostale hemijske mere suzbijanja nisu potrebne, ističe Stojkić.
Foto: pixabay.com
