Za krečenje se koriste i atomizeri, pa se posao obavi mnogo lakše i brže nego četkom, pogotovo kad su debla starija, kora hrapava pa je napor utrljati kreč na sve delove kore.
Krečenje stabala predstavlja jako korisnu meru u voćarskoj proizvodnji i voćari na teritoriji Nišavskog okruga je vrlo često primenjuju ali uglavnom u pogrešno vreme, na proleće kada nema nekog velikog efekta. Stabla voćaka ne treba krečiti ni u ranu jesen, jer će učestale jesenje kiše da speru kreč, pa efekat krečenja ne bi bio zadovoljavajući. Najpovoljnije vreme za krečenje voćaka je kraj jeseni i početak zime, kako bi se ublažio negativan uticaj smenjivanja viših dnevnih i nižih noćnih temperatura pred kretanje vegetacije, ističe Srećko Vukašinović, dipl. inž. poljoprivrede.
U toku dana se dešava da temperature budu iznad nule i tada dolazi do zagrevanja stabla i kretanja sokova prema kruni i ostaju u delu stabla s južne i jugozapadne strane, gde je stablo najviše zagrejano. Kada u toku noći dodje do pada temperature ispod nule dolazi smrzavanja i pucanja kore na stablu. Kako do ovih pojava ne bi došlo, preporučuje se krečenje stabala. Bela boja odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i usporava, odlaže kretanje vegetacije.
Kako napraviti smešu za krečenje stabala?
Vrlo je bitno napraviti dobru smešu za krečenje, nagalašava Vukašinović. Kreči se smešom kreča, kuhinjske soli i sumpora. Ovako napravljena smeša ima dezinfekciono dejstvo. Takođe pojava smole je dosta retka na stablima koja su okrečena. Posebno su osetljive mlade koštičave voćne vrste (šljiva, trešnja i kajsija), te na njima prvenstveno treba obavi krečenje. Smeša za krečenje pravi se od: 5 kg gašenog kreča + 0,5 kg kuhinjske soli + 0,2 kg sumpora u prahu na 15–20 litara vode. Ova smesa se dovoljno razredi vodom i ostavi se 24 časa da odstoji uz povremeno mešanje.
Ručno ili mašinsko?
Ova operacija se može obaviti ručno i mašinski, atomizerom. Prilikom ručnog krečenja vrši se krečenje debla i početak osnovnih grana. Voditi računa o gustini smeše kako ne bi došlo do brzog ispiranja. Prskanje atomizerom, navodi savetodavac PSSS Vukašinović, je mnogo lakše i brže nego četkom, pogotovo kad su debla starija, kora hrapava pa je napor utrljati kreč na sve delove kore. Prilikom izvođenja mere na ovakav način potrebno je da smeša bude ređa. Prednost četke je u tome što jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu, dok se kreč nanet atomizerom brže ispere.