Podmlađivanje voćaka i nega starih zasada. Obnoviti rodnu površinu krune, produžiti rodnost i poboljšati kvalitet plodova.
Podmlađivanje voćaka je pomotehnička mera koja se primenjuje u ekstezivnoj proizvodnji kajsije kod stabla koja se ne režu redovno.
Kod ovakvih stabla dolazi do ogoljavanja unutrašnjosti krune i odumiranja obrastajućeg drveta, a rodnost se premešta na periferiju krune. Takođe je izraženo značajno smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova.
Cilj podmlađivanja je da se oštrom rezidbom obnovi rodna površina krune, produži rodnost i poboljša kvalitet plodova, podseća Suzana Jerkić dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva PSSS Vranje.
Podmlađivanje kajsije
Kajsija dobro podnosi podmlađivanje, jer ima veliki potencijal formiranja mladara iz latentnih (spavajućih) i adventivnih pupoljaka.
Podmlađivanje je ekonomski opravdano u slučaju kada zasad nije previše proređen usled prevremenog sušenja stabla (apopleksije). Pored toga potrebno je da stabla budu još uvek zdrava i vitalna.
Stepen rezidbe je utoliko oštriji ukoliko su stabla starija i više zapuštena.
Kod mlađih stabla primenjuje se blaža rezidba.
Skeletne grane se obično prekraćuju do 1/3 njihove dužine. Uklanja se drvo starosti dve do pet godina a prekraćivanje se izvodi iznad jednog dobro razvijenog bočnog i vitalnog letorasta.
Kod starijih i više zapuštenih voćaka primenjuje se oštrija rezidba.
Skeletne grane se prekraćuju za ½ njihove dužine, a u nekim slučajevima i više.
Preporučuje se da se ovakvo podmlađivanje obavi postepeno u toku 2-3 godine.
Podmlađivanje se može obaviti u dva termina: rano u proleće, posle kretanja vegetacije ili u toku leta, po završetku berbe plodova, savetuje Jerkić.
Skraćivanje grana se izvodi motornom ili ručnom testerom ili velikim voćarslim makazama.
Preseke treba zagladiti nožem i premazati kalem-voskom.
Kako negovati stare zasade voća?
U starim zasadima često beremo veoma ukusne i mirisne plodove. Stara stabla zahtevaju negu. Kako im možemo produžiti život? Savete daje Snežana Dragićević-Filipović savetodavac PSSS Čačak.
Na deblu i osnovnim granama stabla u starijim zasadima površinski slojevi kore pucaju, izumiru i služe za utočište mnogima štetočinama. Na površinskom sloju se stvara mahovina, lišajevi, gljive i gnezda gusenica, tako da je važna mera uklanjanje površinskog sloja kore.
Takvu koru treba svake godine specijalnim strugačima, ili čeličnim četkama skidati i spaliti.
Kora se uklanja oprezno, da se ne povredi tkivo drveta i ne naprave rane.
Očišćenu koru treba sakupiti izneti iz zasada i spaliti. Tako se uništavaju mnoge štetočine i njihova jaja. Ovo se radi u jesen ili rano u proleće, podseća Filipović.
Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine) ili ukoliko je došlo do ljuštenja kore treba ih prvo dobro očistiti, zatim dezintifikovati, a potom premazati kalemarskim voskom.
Često iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iscrpljuju voćku. Na njima se mogu pojaviti štetočine kao što su krvava vaš i lisna vaš. Zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci, jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više.
Uzdužno paranje kore
Ako je stablo previše bujno onda se primenjuje uzdužno paranje kore na deblu i skeletnim granama.
Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noža oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše, ne nanoseći povrede drvenom delu debla.
Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi.
Ukoliko postoji opasnost od zimskih mrazeva paranje se vrši koso.
Paranje ili uzdušno rovašenje kao mera nege stabala se pokazala kao dobra za sprečavanje debljanje tkiva ispod nje.
Ukoliko ima mehaničkih povreda na deblima voćaka, njih je potrebno prvo očistiti i dezinfikovati, a potom premazati kalemarskim voskom.
