Sočne i ukusne plodove trešnje koristimo, uglavnom, u svežem stanju, prerađene u slatko i kompote. Ali se od trešnje može napraviti i rakija.
Kod nas nije običaj da se pravi trešnjevača, ali ako želite da se oprobate, prenosimo savete Ane Đorđević, dipl. inž. prehrambene tehnologije PSSS Požarevac. Ona savetuje da se koriste sorte sa sitnim plodovima koji su posebno bogati u sadržaju šećera i arome.
Proizvodnja trešnjevače
Trešnjevača je voćna rakija dobijena destilacijom profermentisanog kljuka svežih plodova trešanja ili šire trešanja.
Destilacija se obično obavlja četiri nedelje nakon završenog alkoholnog vrenja, a nekad i posle nekoliko meseci, ako je kljuk predhodno bio zakišeljen. Ovo dugo odležavanje mora da bude u odsustvu vazduha.
Dvokratnom destilacijom dobijena trešnjevača stavlja se na odležavanje u sudove koji ne otpuštaju boju, među kojima su i u bačve od belog jasena.
Važno je napomenuti da je vreme odležavanja najmanje jedna godina, a idealno bi bilo i preko tri godine.
Ono što je razlikuje od većina rakija, jeste činjenica da za odležavanje traži mesta koja imaju promene temperature tokom godine.
Trebalo bi da sud ne bude potpuno zatvoren, tako da mogu ispariti svi sastojci koji bi krajnjem proizvodu dali oštar miris.
Prisustvo kiseonika je poželjno tokom odležavanja.
Mekane sorte trešanja, sa tankom pokožicom na vrenje se mogu stavljati bez predhodnog dezintegrisanja, takođe nije obavezno odvajanje koštica.
Važno je samo odvojiti peteljke i lišće, kako rakija ne bi poprimila miris na travu.
U toku vrenja trebalo bi obezbediti temperaturu oko 20 ºC, čak i nižu. Da bi se ovo postiglo pri višim spoljnim temperaturama, preporučljivo je da sudovi za alkoholno vrenje budu manjih zapremina.
Kada se završi vrenje, potrebno je što pre obaviti destilaciju, pogotovo ukoliko nisu odvojene koštice. U slučaju da se ovaj uslov ne može ispuniti, savetuje sa da se prevreli kljuk čuva u punim sudovima, bez prisustva vazduha.
Destilacija je dvostruka uz odvajanje frakcija, a finalizacija arome je za dva – tri meseca odležavanja.
U Srbiji se trešnje koriste uglavnom u svežem stanju za jelo, veoma malim delom se koriste za proizvodnju trešnjevače, međutim ukoliko bi želeli da se oprobate u ovom tehnološkom poduhvatu, savetujem da se koriste sorte sa sitnim plodovima koji su posebno bogati u sadržaju šećera i arome.
