Saveti za đubrenje voćaka gvožđem i primena Fe-helata

Pojava nedostatka gvožđa kod voćaka, obično se ne javlja kao posledica slabe obezbeđenosti ovim elementom u zemljištu, već kao posledica nedovoljne obezbeđenosti pristupačnih formi. Ukupan sadržaj gvožđa u zemljištu se kreće oko 5%. Na peskovitim zemljištima taj procenat je manji i iznosi oko 1%, a u kiselim i peskovitim je taj sadržaj još niži. Sadržaj pristupačnog gvožđa za biljke je veoma nizak.

Nedostatak gvožđa se najčešće pojavljuje na alkalnim zemljištima sa mnogo kreča i gline, jer gvožđe obrazuje jedinjenja sa karbonatima koja su teško rastvorljiva, što izaziva Fe – hlorozu (krečna hloroza). Takođe nastaje i na kiselim tresetnim zemljišzima (pH<3,5), gde je gvožđe u obliku Fe – humata, kod visokih doza fosfornih đubriva, kod preteranog vlaženja, zabarivanja, većeg unošenja organske materije i oslobađanja većih količina CO2 gde gvožđe gradi teško rastvorljiva jedinjenja.

Hloroza, koja nastaje kao posledica nedostatka gvožđa, je veoma prisutan problem i njeno lečenje je složen proces. Za lečenje Fe-hloroze mogu se koristiti neorganske soli gvožđa. Unošenjem soli gvožđa u zemljište obično se ne postižu očekivani rezultati, pošto gvožđe u alkalnim zemljištima veoma brzo prelazi u nepristupačne oblike, pa je s toga na krečnim zemljištima bolja folijarna primena Fe nego preko zemljišta. Neorganske soli gvožđa mogu se koristiti i folijarno. Ovom primenom dolazi do povećanog intenziteta fotosinteze i boljeg usvajanja i transporta asimilativa do biljke.

Prskanje hlorotičnih listova sa 0,2 do 1,0 %-nim rastvorom FeSO4, ili sa drugim solima gvožđa ne daje uvek dobre rezultate. Ponekad može izazvati ožegotine na lišću, zbog čega je preporučljivo proveriti njegovo dejstvo na manjem broju stabala. Ukoliko rastvor izaziva ožegotine, potrebno mu je dodati izvesnu količinu gašenog kreča.
Gvožđe se brzo inaktivira u biljci, pa folijarna primena ne dovodi do potpunog izlečenja, ali se postižu bolji rezultati nego ako se soli primenjuju preko zemljišta.

U novije vreme vrši se primena Fe-helata i mogu se primeniti u vidu rastvora folijarno ili preko zemljišta. Oni deluju brzo u zoni korena, pa se preporučuje da se unose u jesen, kako bi ih padavine spirale u dublje slojeve zemljišta. Ako se primene kada su znaci nedostatka ovog elementa već vidljivi, efekat primene će biti slabiji. Mogu se primeniti u obliku granula ili rastvora.

Poželjno je da se u voćnom zasadu oko stabla izbuše rupe ili da se unosi u brazde iskopane na odgovarajućem rastojanju od stabala. Smatra se da je bolje da se unose u vidu rastvora.

Fe-helati mogu da se koriste i folijarno. Tretiranje je potrebno ponoviti 4-6 puta, na svakih deset dana. Prednost ove primene je brzina delovanja, jer se već nakon nekoliko dana uočava povećanje hlorofila u tretiranim listovima. U slučaju akutnog nedostatka gvožđa, uspešno lečenje hlorotičnih biljaka jedino se može postići unošenjem u zemljište u vidu helata.