Dunja se kod nas gaji od davnina i to dosta uspešno.
Njeno širenje je bilo ograničeno njenom upotrebom, i svako je domaćinstvo imalo po 2-3 dunje za sebe, gde su se od plodova dunje domaćice pripremale slatko, razne džemove ili, eventualno, sokove u kombinaciji sa jabukom i kruškom.
Kada se ustanovilo da se od ploda dunje može dobiti jako ukusan i kvalitetan jak destilat (rakija), njena popularnost je porasla i počelo je intezivnije gajenje.
U našem kraju se gaje nekoliko sorti i to: Leskovačka, Vranjska, Šampion, Trijimf, Hemus i Asenica. Zbog Ervinie amylovare koja izaziva pojavu bakteriozne plamenjače na koju su Leskovačka i Vranjska dunja osetljive, kod nas se dosta gaji dunja Hemus.
Hemus je relativno nova sorta dunje kod nas. Stvorena je u Institutu u Plovdivu u Bugarskoj, ukrštanjem Pazardijske i Češke dunje.
Stablo je umereno bujno, široko razgranate krune, a cvetanje srednje rano. Samobesplodna je sorta i zahteva oprašivače. Dobro je oprašuju Vranjska i Trijumf. Plod je veoma krupan prosečne mase oko 400 grama, kruškastog oblika, zeleno žute do svetlo žute limun boje. Pokožica ploda je glatka i tanka (ne oseća se pri jelu). Prekriven je finim sivo-žućkastim maljama. Sazreva krajem septembra i početkom oktobra.
U običnim uslovima plodovi se mogu čuvati i do tri meseca bez pojave gorkih pega. Meso ploda je krem-beličasto, prosečne slatkosti, kiselkasto prijatnog ukusa, krto, nežno, umereno sočno, izražene arome, bez kamenih ćelija i veoma je dobrog kvaliteta. Plod je srednje transportabilnosti i manipulativnosti. Odličan je za sve vidove prerade, a može da se konzumira i u svežem stanju, pošto se na njemu ne pojavljuju gorke pege i prozuklost ploda. Najznačajnija osobina ove sorte je ta, što u našim uslovima nije zabeležena pojava bakteriozne plamenjače tj. ervinije.
Srđan Stanojlović, dipl. inž.
psss.rs
Foto: pixabay.com
POVEZANO: Dunjevača – rakija od dunja
