„Usevi pšenice su na završetku faze nalivanja zrna, a rane sorte su ušle u voštanu zrelost.
Vremenski uslovi su uslovili da su usevi nešto ređi, a biljke su sa manjim brojem zrna u klasu. Prinos će odrediti masa hiljadu zrna. Možemo očekivati da će zrno biti krupno i kvalitetno. Proizvođači koji su primenili punu agrotehniku u procesu proizvodnje pšenice mogu očekivati i rekordne prinose“, rekao je dr Novica Mladenov na Danu polja strnih žita koji je organizovala PSS Zrenjanin.
Proizvođači su uglavnom zadovoljni kako sada izgledaju usevi pšenice i nadaju se, najmanje, prosečnim prinosima.
Radomir Kojić iz Lukićeva očekuje da će žetvu pšenice, sa oko petnaest hektara, početi za desetak dana. Procenjuje da će prinos biti oko osam tona po hektaru. Cena ispod 18 dinara ne ide na ruku paorima, kaže Kojić.
Kornel Pop iz Torka kaže da na dvadeset hektara ima pšenicu koja lepo izgleda. On očekuje da će cena u žetvi biti 15-18 dinara za kilogram zrna.
Roman Kadarjan iz Ečke je primenio punu agrotehniku na svojim njivama i očekuje prinos od 9 tona po hektaru.
„Ne znam po kojoj ceni ćemo prodavati pšenicu u žetvi, ali ako je cena prošlogodišnje 18 dinara za kilogram, šta možemo očekivati? Ne bavim se prognozama, jer iz iskustva znam da cenu određuju trgovci. Ne važe pravila, već je sve stihijski. To je jedan od razloga zašto mi poljoprivrednici ne možemo da planiramo proizvodnju na duže vreme“, smatra Kadarjan.
Već nekoliko godina se priča o otkupu pšenice po kvalitetnim grupama. Poljoprivrednici kažu da se to još uvek ne dešava na terenu, ali da bi i za njih bilo bolje kada bi za kvalitetno zrno dobijali višu cenu.
Kvalitet zrna je vrlo važan, smatra dr Novica Mladenov, jer otvara vrata novih tržišta.
„Proizvođači se vode ukupnom dobiti, pa ako nema dodatnog plaćanja za kvalitet nema ni interesa. Kvalitet je vrlo važan, jer pšenice uvek ima dovoljno za domaće potrebe i gotovo svake godine imamo skoro milion tona pšenice koju možemo da izvezemo. A u izvoz može da se plasira samo kvalitetna pšenica. Kada se zrno pšenice bude plaćalo po kvalitetu i proizvođači će se okrenuti setvi kvalitetnih sorti i biće zainteresovani da ulažu u punu agrotehniku“, poručio je Mladenov.
Žetva ječma je počela. U regionu srednjeg Banata ova strnina je posejana na 4.000 hektara. Prinosi sa prvih pokošenih njiva su oko šest tona po hektaru, kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.
Ječam se uglavnom gaji na imanjima, tamo gde postoje sistemi za navodnjavanje. Tako je moguće imati dve žetve godišnje, pa je ječam predusev ranim hibridima kukuruza, kaže Rajačić.
U Srbiji je ove godine po podacima Republičkog zavoda za statistiku posejano 580.000 hektara pod ozimom pšenicom.
