U ovoj proizvodnoj godini vremenski uslovi su nepovoljno uticali na proizvodnju i kvalitet povrća. Padavine su onemogućile pravovremenu zaštitu biljaka od
bolesti, štetočina i korova, rekao je predsednik Vojvođanskog društva povrtara profesor dr Žarko Ilin na savetovanju povrtara „Savremena proizvodnja povrća“ koje je održano na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Zbog povećanog sadržaja vode u plodovima otežano je čuvanje povrća. Pored problema tržište Srbije je jako dobro snabdeveno svim glavnim povrtarskim vrstama u čitavoj sezoni i biće ga dovoljno i u zimskom i ranoprolećnom periodu, smatra Ilin.
Poznato je da naša zemlja ima dovoljnu količinu povrća da podmiri potrebe potrošača, ali na domaćem tržištu se nalazi i uvozno povrće. Od nedavno i merkantilni krompir i kupus. Ilin podseća da je sada pitanje da li se vancarinskim merama domaći proizvođač može zaštiti od prekomernog uvoza.
„Kada je Evropska unija uvela sankcije Rusiji pretpostavilo se da će deo povrća namenjenog ruskom tržištu završiti u Srbiji. Na žalost, to se desilo. A mi, pošto smo poslovično neorganizovani nismo do danas uspeli da organizujemo da izvoz svežeg povrća na rusko tržište bude veći, iako imamo sve dozvole. Pitanje je da li ćemo uspeti da se organizujemo tokom zimskog i prolećnog perioda, ali sada ne samo za izvoz svežeg povrća, već i hladno prerađenog, sušenog, pasterizovanog kao i kiselog programa“, rekao je Ilin.
Povrtari očekuju da osim direktnih davanja država omogući i veća ulaganja u infrastrukturu i prerađivačke kapacitete. Rukovodilac grupe za voćarstvo, povrtarstvo i alkoholna pića pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Kolinda Hrehorović, je podsetila da resorno ministartvo planira da zadrži sve mere podsticaja.
„Planiramo da u smislu unapređenja povrtarske proizvodnje zadržimo sredstva podrške koja se odnose na primarnu proizvodnju, ali i na preradu i plasman. To konkretno znači da država planira podsticaje za kupovinu nove opreme i mehanizacije, gde će povraćaj biti negde od 40 do 55% po računu. Zadržaćemo osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 6000 dinara po hektaru, regrese za kupovinu dizel goriva, mineralnog đubriva i za osiguranje. Pored toga proizvođači su u mogućnosti da koriste kreditna sredstva“, podsetila je Hrehorović.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Knežević je pozvao povrtare da u što većem broju konkurišu za sredstva koja će i u 
narednoj godini biti opredeljena za razvoj povrtarstva.
„Podrška će biti značajna i uvek je predvidiva i to nije jednokratna pomoć. Mi smo zacrtali da u narednih najmanje pet godina imamo stalne podsticaje kako bi se povrtari sistematično razvijali i postali veliki proizvođači i izvoznici“, rekao je Knežević.
Na petnaestom stručnom skupu „Savremena proizvodnja povrća“ iskustva i znanja su razmenili povrtari, naučni radnici i predstavnici trgovinskih kuća. Jubilarno Savetovanje povrtara su organizovali Vojvođansko društvo povrtara i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Po prvi put suorganizator savetovanja bio je Odbor za selo pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
