Tržište mesa: Izvoz neće više uticati na cenu žive junadi zbog ponude koja pristiže i sasvim je izvesno da ćemo imati dovoljno ovog mesa i za domaću supu.
Udruženje „Agroprofit” poodavno se detaljno bavi aktivnostima na proširenju tovnog govedarstva i okuplja oko 60 odgajivača goveda.
Članovi udruženja sagledali najnoviju situaciju, vezani za ocene o broju grla i mogućnosti izvoza, ali i neophodne mere za razvoj ove grane stočarstva.
Uzgajivači tovne junadi su zatečeni komentarima da je cena u otkupu glavni razlog za povećanje cena u marketima. Oni tvrde da je otkupna cena pre tri meseca veća za 50-60 dinara, ali da je taj ukupan iznos manji 2,6 puta u odnosu na krajnju trgovačku cenu.
Farmeri smatraju da je država otvorila put za novi razvoj tova junadi i da se od novih mera za 2018. godinu očekuje da će povećanjem iznosa sa 10.000 dinara na 15.000 za reproduktivne krave uticati na broj teladi. To je korisnija mera nego da se uveća iznos za tov. Uz ovu meru odgajivači predlažu da se premije odvoje i za junice u uzgoju.
Kada klaničaru farmeri živu junad prodaju po ceni od 298 dinara po kilogramu, njega meso obrađeno u četvrti košta 596 din/kg. U ovoj ceni nije obračunat trošak transporta i kalo. Na ovu cenu za dalju prodaju mesari dodaju maržu i PDV. Ako se na ovu cenu doda marža od 20%, ta cena je 715 dinara. Kada ovo meso klaničar šalje u prodaju, dužan je da obračuna PDV od 10% i tada to meso košta 786,5 dinara.
S obzirom da je količina mesa na kostima kod junadi različita i da trgovci imaju različite marže u maloprodaji, to utiče i na veću cenu mesa bez kosti (butevi, plećka, biftek), pa je jeftiniji deo vrata i rebara, gde je manje mesa.
Ako bi trgovci uračunali maržu od 20 odsto, osnovna cena junetine bi bila 943,8 din/kg. U ovom slučaju kvalitetni delovi trupa bili bi skuplji od 1.000 dinara.
Kada se prodajna cena žive junadi uporedi sa formiranom cenom junećih čereka, vidi se da je ta cena veća 2,6 puta.
Lako se može zaključiti da cenu junetine u maloprodaji sa otkupnom cenom junadi od 298 dinara diže marža – klanična i trgovačka i PDV.
Klanice ekonomičnost u poslovanju mogu ostvariti na kupovini kvalitetne junadi, gde je količina mesa u odnosu na živu vagu 55-60 odsto, a ne samo 50 odsto.
Manje klanice mogu biti povoljnije u prodaji ako kolju svoju junad, tada se njihova cena smanjuje za klaničnu maržu. Što znači da u prodaji možemo pronaći junetinu po 750 – 800 dinara.
Klaničarima trošak u poslovanju umanjuje prodaja kože i iznutrica. Nekada su za ove sirovine, takozvani „peti čerek”, klanice obavljale uslužno klanje.
Za izvoz 7.000 tona mesa u Tursku, klaničarima je potrebno najviše 28.000 komada junadi, a za domaću potrošnju (4 kg mesa po stanovniku) 94.500 komada. Prema broju telenja na svim farmama u Srbiji ne postoji sasvim dovoljan broj muške teladi za tov. Prosečan broj grla u tovilištu je šest komada i trenutno se u tovilištima nalazi oko 30.000 grla. Vlasnici klanica trenutno u tovu imaju oko 8.000 muške i ženske junadi.
Izvoz neće više uticati na cenu žive junadi zbog ponude koja pristiže i sasvim je izvesno da ćemo imati dovoljno ovog mesa i za domaću supu.
Nedimović: Kvota za izvoz govedine u Tursku sledeće godine veća za 40 odsto
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se u Ankari sa turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijem sa kojim je dogovorio proširenje saradnje i trgovine poljoprivrednim proizvodima, pri čemu je od najvećeg značaja za našu zemlju izvoz goveđeg mesa.
S obzirom na to da je dosadašnja kvota od 5000 tona ispunjena za samo četiri meseca, ministar Nedimović dogovorio je povećanje kvote za 40 odsto.
Postignuti dogovor će samo po osnovu goveđeg mesa povećati izvoz u Tursku sa trenutnih 25 na gotovo 35 miliona evra.
Novi pregovori o daljem povećanju kvota i proširenju saradnje u agraru će uslediti već sredinom 2019. godine.
Izvor: agroservis.rs
Foto: A.M.
