Претрага
Претрага

Suzbijanje korova na strništu

Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi kao što su: palamide (Cirsium arvense), divlji sirak (Sorghum halepense), poponac (Convolvulus arvensis),     pirevine (Agropyrum repens) i ostali...

zetva psenice strniste
Galenika
Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi kao što su: palamide (Cirsium arvense), divlji sirak (Sorghum halepense), poponac (Convolvulus arvensis),
 
zetva psenice strniste
 
pirevine (Agropyrum repens) i ostali veoma su česti korovi naših njiva. Neophodno je isprovocirati nicanje korova, putem ljuštenja strništa ili tanjiranja i sačekati da korovi niknu u što većem broju.
 
 
Sada je  idealno vreme za suzbijanje korova jer imamo padavine koje će isprovocirati bolje nicanje korova i bolje usvajanje herbicida, jer je poželjno kretanje sokova kroz biljku da bi se herbicid bolje usvojio.

Kada korovi budu u fazi intetzivnog porasta, poželjno je uraditi tretiranje neselektivnim (totalnim) herbicidima na bazi glifosata u količini 3 do 10 l/ha, u zavisnosti od vrste korova. Na tržištu postoji veliki broj preparata na bazi glifosata. Proizvođači mogu primeniti neki od preparata: Glifosav-480, Glifol, Glitotal, Agroglifosat, Pirokor, Bingo-480, Clinic, Cosmic-36, Glifomark, Roundap, Boom efekt i drugi. Ako se na strništu pojavi samo divlji sirak preparati se mogu upotrebiti u količini od 4-5 l/ha. Ako na strništu pored divljeg sirka ima i pirevine, palamide i poponca količina treba da bude veća do 8 l/ha. Preporučena količina vode je kao i kod ostalih herbicida koji se primenjuju folijarno 200-400 l/ha.

Tretiranu površinu strništa ne treba obrađivati 15 do 20 dana posle primene kako bi se herbicid što bolje transportovao preko lista do korena i rizoma.

Tretiranje bi trebalo izvoditi u večernjim časovima, kada je temperatura vazduha u opadanju. U tom periodu biljke otvaraju svoje stome i intenzivnije usvajaju aktivne materije. Ove herbicide treba primeniti kada je vreme mirno, bez vetra jer su oni neselektivni i uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.

Suzbijanje korova na strništu se preporučuje umesto česte pojave spaljivanja žetvenih ostataka što nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama. Spaljivanjem žetvenih ostataka gube se značajne količine organske materije, zagađuje atmosfera a takođe i uništavaju neki korisni mikroorganizmi u zemljištu. Ne treba zanemariti ni opasnost od izbijanja požara.

Herbicidi primenjeni na strništu deluju samo preko lista i zelenih biljnih delova ne ostavljajući herbicidne ostatke u zemljištu, tako da se na tako tretiranoj parceli mogu sejati usevi bez ograničenja. Suzbijanjem korova na strništu smanjuje se brojnost korova za naredni usev, koji obično bude neka okopavina. Zahvaljujući ovoj meri u proleće naredne godine problem korova se često može rešiti samo jednim tretmanom nekim zemljišnim herbicidom. 

Na tretiranim površinama zabranjena je ispaša stoke, kao i upotreba osušene biljne mase za ishranu.     

Autor: Gordana Cvetković, spec. inž. polj.

psss.rs

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno