Osnovni problem kod postupka senažiranja je kritična granica vlažnosti zelene krme pri punjenju senažera. Ukoliko je sadržaj vlage veći od 55% odvijaju se procesi
silažiranja, a ispod 45% ne može da se obezbedi kvalitetno sabijanje mase, odnosno anarobizacija.
Najtačniji pokazatelj sadržaja suve materije dobije se na osnovu laboratorijskih analiza. Međutim, čekanje na rezultat je problem. Taj period je najčešće duži od momenta kada treba početi sa skupljanjem mase i transportom do objekata za senažiranje, naročito kada se u obzir uzme i vreme transporata uzorka do laboratorije.
Iz ovih razloga neophodno je primeniti metodologiju ocene sadržaja suve materije, na terenu uz što brže dobijanje, što tačnijeg podatka. To praktično znači da se sadržaj suve materije orijentaciono procenjuje ručnim metodom, ili se koriste namenski merači vlage (toplotni ilielektronski). Jedan od sve popularijih metoda je i primena mikrotalasne rerne, kao i zagrevanje biljne mase lampom.
Ručni metod poznat je još i kao metod zahvatanja ili metod stiskanja i najgrublji je metod za procenu sadržaja vlage u biljnoj masi. Masa se drži stisnuta u šaci oko 30 sekundi, otpusti se i donosi sud. Preciznije napomene su date u tabeli.
Ručni metod određivanja sadržaja vlage u biljnoj masi za siliranje.
| Karakteristike biljne | Sadržaj |
| mase stisnute u šaku | vlage, % |
| Voda se lako istiskuje a biljna masa zadržava oblik | > 80 |
| Moguće je istisnuti vodu a biljna masa zadržava oblik | 75 – 80 |
| Moguće je istisnuti malo ili nimalo vode ali biljna masa i dalje zadržava oblik | 70 – 75 |
| Nemoguće je istisnuti vodu iz biljne mase a formirani oblika nakon stiskanja se polako raspada | 60 – 70 |
| Nije moguće istisnuti vodu iz biljne mase a oblik dobijen nakon stiskanja šakom se brzo raspada | < 60 |
Celokupni proces spremanja senaže treba da se obavi u što kraćem roku. Najbolje za 2-3 dana. Zato je jako bitno da se usklade pristizanje mase i gaženje u silo-objektu. Gaženje mase treba da se odvija neprestano dok masa stiže, i još 10-12 sati po punjenju objekta. Sabijanje mase u silosu obavlja se traktorom. Stepen sabijenosti kontroliše se hodanjem po masi. Đon ili peta cipele ne smeju da upadaju u masu. Objekat treba da se puni tako da masa poprimi »jajast izgled«. Materijal mora, u centralnom delu, da nadvisi zidove objekta za 30-35 cm.
Autor: Mr Anka Kačarević
psss.rs
