MSC Vladimir Višacki, Poljoprivredni fakultet Novi Sad – Spas od štetnog dejstva hemikalija
Koncept održive poljoprivrede, sa aspekta zaštite bilja podrazumeva optimalno upravljanje resursima, promoviše racionalnu upotrebu sredstva za zaštitu bilja ne bi li se smanjio uticaj na životnu sredinu i održala optimalna biljna proizvodnja.
Zbog različitih vremenskih uslova uzgajanja i tehnologije proizvodnje, hemijske metode za suzbijanje štetočina i bolesti najviše se koriste zbog svoje efikasnosti, brze i lake primene.
Optimalna i efikasna zaštita useva moguća je samo ukoliko je osigurana ravnomerna raspodela radne tečnosti po tretiranoj površini. Primena u pravom trenutku često je limitirana specifičnim uslovima terena i sredine. Jedan od najvažnijih faktora koji se može prevideti, a dramatično utiče na efikasnost datog hemijskog tretiranja poljoprivrednih kultura je kvalitetna aplikacija pesticida.
Mašine za zaštitu bilja moraju da izvrše jednaku aplikaciju pesticida po celoj širini radnog zahvata i da distribuiraju kapljice optimalnih dimenzija koje će bolje prijanjati na delove biljke uz utrošak minimalne količine radne tečnosti. To je više nego kritična tačka ukoliko korisnici hemijskih sredstava primenjuju iste u preporučenim dozama.
Postoje mnogi drugi faktori koji utiču na efektivnost hemijskog tretmana biljne proizvodnje, kao što su vremenska prognoza, vreme aplikacije, stopa aplikacije aktivne supstance, štetočine, zaraze, itd.
Efektivnost, ekonomičnost i bezbednost programa zaštite bilja je pod velikim uticajem poprečne distribucije zaštitnog sredstva. Neujednačena primena pesticida može dovesti do većeg zagađenja okruženja i većih troškova poljoprivredne proizvodnje.
Dakle, tačnost aplikacije pesticida mora se podići na viši nivo ne bi li se izbegle ili u velikoj meri smanjile loše posledice primene ovih hemikalija.
Glavni faktori koji utiču na uniformnost distribucije prskalice jeste tip rasprskivača, visina prskajućih krila od tretirane površine, brzina kretanja i radni pritisak. Pomenuti faktori u direknoj su zavisnosti od radne ispravnosti prskalice ne bi li se ispoštovala norma, doza i koncentracija radne tečnosti pri aplikaciji.
Ono što svaki poljoprivrednik treba da uradi pre sezone jeste da proveri radnu ispravnost prskalice.
Proverom radne ispravnosti prskalice proverava se:
- da li su rasprskivači (poznatiji kao dizne) pohabani ili zapušeni;
- da li prskalica curi na spojevima ili cevovodima;
- pumpa ima odogovarajući protok;
- merno-regulaciona jedinica funkcioniše bez problema;
- krila prskalice su na odogovarajućoj visini od tretirane površine;
- komande i kontrolne funkcije su ispravne.
Kontrolno testiranje i provera prskalica preporučuje se jednom godišnje. Proverava se protok rasprskivača i pritisak:
> ako se prosečan protok povećao za više od 10% u odnosu na nove rasprskivače – promeniti sve rasprskivače;
> ako ima više od +/- 5% odstupanje u protoku rasprskivača, promeniti sve rasprskivače;
U toku sezone preporučuju se česte brze-provere (provere kritičnih tačaka):
• Proverite 2 rasprskivača po sekciji krila prskalice;
> Ako neki rasprskivač ima povećanje više od 15% u protoku, promeniti sve rasprskivače.
Tab. 1. Raspored provere parametara eksploatacije.
* Ukoliko su rasprskivači stariji, manji, treba ih češće proveravati. Takođe, ukoliko se koriste hemijska sredstva u obliku pudera (manje rastvorljiva hemijska sredstva) ili bilo koje abrazivne formulacije – neophodne su češće provere.
Pre bilo kakvog rada sa prskalicom i oko nje, pre bilo kakve provere, obezbediti kardansko vratilo. Kardansko vratilo mora biti zaštićeno plastičnom oblogom koja je na krajevima pričvršćena lancima radi sprečavanja okretanja. Proveru radne ispravnosti prskalice raditi sa još jednom osobom koja će pratiti situaciju iz kabine traktora i reagovati u opasnim situacijama.
Protok rasprskivača se prema važećim standardima proverava elektronskim specilazilovanim visoko preciznim uređajem.
Pošto je nabavka tog uređaja neisplativa, poljoprvirednik na veoma lak način može izvršiti proveru protoka svojih rasprskivača (dizni). Plastičnu ambalažu od različitih napitaka može se iskoristiti za proveru protoka rasprskivača kao i plastična epruveta zapremine 2 l. Potrebno je da se uključi prskalica i podesi pritisak sa kojim se vrši aplikacija (npr. 3 bar). Zatim se postavi sud ispod rasprskivača i vrši sakupljanje vode u trajanju od 1 minut. Nakon toga, izmeri se (očita se) zapremina vode i uporedi sa vrednostima iz tabele 2. U prvoj koloni tabele 2 boja a ujedno i dodati brojevi (015, 02, 025, 03…) označavaju protok rasprskivača. Ako su rasprskivači na prskalici crvene boje a pritisak 3 bar, onda se u tabeli pronađe crvena boja (crvena 04) i pritisak od 3 bar. Očitava se protok rasprskivača za navedene parametre od 1,6 l/min.
Tab. 2. Protoci rasprskivača pri odgovarajućem pritisku
Obavezno proveriti pomeranji krila horizontalno (napred – nazad) i vertikalno (gore – dole). Sisteme za automatsku nivelaciju proveriti i držati u ispravnom stanju. Spojeve, zglobove i veze držati čiste i podmazane. Ne prati ih vodom već ih obrisati krpom i podmazati dugotrajnijom i kvalitetnijom mazivom masti.
Dozu tretiranja treba odrediti prema uputstvima sa etikete na ambalaži, preporukama prodavca, stanju useva i uslovima na terenu. Podrazumeva se da je prskalica u potpunosti radno ispravna.
Preporuka je da se preporučena norma tretiranja određuje uz pomoć kalibracionog diska. Ako ga ne posedujete, možete ga nabaviti od prodavca hemijskih sredstava ili prodavca delova i opreme za ratarske prskalice.
Ukoliko je odlučena norma tretiranja, [l/ha] i brzina aplikacije [km/h] onda se sledi put od vrha kalibracionog diska preko protoka rasprskivača [l/min], veličina rasprskivača do pritiska apliakcije (Sl. 1, Primer 1).
Sl. 1 Kalibracioni disk primer 1
Kalibracioni disk se takođe može koristiti da se odredi protok rasprskivača u kombinaciji brzine i norme tretiranja sa poznatim veličinama rasprskivača i radnog pritiska. Onda se očitava od dna do vrha kalibracionog diska. (Sl. 2, Primer 2)
Sl. 2. Kalibracioni disk, primer 2
Dobijenu brzinu sa kalibracionog diska je najčešće teško podesiti na traktoru jer je neophodno obezbediti 540 o/min kardanskog vratila. Tako je često najbolje izmeriti brzinu kretanja traktora pri određenom stepenu prenosa a zatim prema tom podatku izvršiti odabir ostalih eksploatacionih parametara prskalice. Brzinu kretanja traktora obavezno meriti sa polu punom prskalicom i u njivi jer će se na taj način dobiti tačniji podatak. Najlakši način merenja brzine je da se izmeri vreme potrebno da traktor pređe put od 100 m i na osnovu toga dobije brzina prema formuli. Ne zaboravite da pretvorite jedinice da bi ste dobili km/h.
Ovo je skraćen i brz način provere radne ispravnosti ratarskih prskalica koju može sprovesti svaki poljoprivrednik.
Za odgovarajuću proveru radne ispravnosti prskalica prema standardu EN 13790/1 kontaktirati ispitine stanice. Lokacije i brojevi telefona ovlašćenih stanica za kontrolno testiranje uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja se nalaze na sajtu http://dpt.rs/ipa-twinning-project/
Bilo kakvu proveru ratarske prskalice treba započeti sa čistom prskalicom, sa čistom vodom u rezervoaru. Zbog sigurnosti, provera rasprskivača treba da se obavlja na travnatoj površini ili koja ima biljni pokrivač.
Uvek koristiti rukavice pri dodiru prskalice iako je prethodno oprana. Lična zaštitna sredstva (kao što su rukavice, kombinezon, čizme) su za upotrebu iz predostrožnosti. Obavezno je skidanje rukavica ili bilo koje druge zaštitne opreme – posebno ako je kontaminirana – pri ulasku u traktor.
Obavezno nostiti masku za filtraciju vazduha bez obzira što kabina traktor već možda vrši neophodnu filtraciju vazduha. Nikako ne vršiti aplikaciju pesticida ako traktor nema zaštitnu kabinu. Zaštitno odelo, obuću, rukavice i masku uvek treba nositi pri radu sa prskalicom, manipulacijom i aplikacijom pesticida. Takođe, rezervni delovi i rezervna zaštitna odeća je strogo preporučljiva. Etikete i nalepnice sa ambalaže sredstava za zaštitu bilja sačuvati ne bi li u slučaju trovanja pomoglo medicinskom osoblju. Ambalažu vraćati prodavcu a ne odlagati je na krajevima parcela ili u kanalima i rastinju pored puta.
Tekst objavljen na agroservis.rs
