Snežna plesan (Fusarium nivale) je gljivično oboljenje koje može da dovede do propadanje pšenice zimi.
Snežna plesan se retko javlja na našem području. Međutim, usled češćeg nepoštovanja plodoreda, veća je mogućnost pojave ove bolesti.
Kako je prepoznati i kako zaštiti useve pšenice, raži i ječma saznajemo od Zvezdane Jovanović, dipl. inženjera PSSS Požarevac.
Pored pšenice, ova gljiva može da se javi i na raži i ječmu.
Kako prepoznati snežnu plesan?
Prve štete mogu da se primete već u jesen tako što posejane žitarice slabo i retko niču. Pojedinačno mogu se naći i zakržljale biljčice čiji je donji deo pokriven belo-ružičastom, vatastom prevlakom gljive.
Najčešće se bolest uoči u proleće, posle otapanja snega i tada se primećuju u oazama odumrele biljke koje su prilegle na površinu zemljišta sa belo-ružičastom prevlakom koja za vreme sunčano-vetrovitog vremena brzo nestaje.
Gljiva se može prenositi semenom. Takođe, prezimljava i na ostacima slame i zato može da inficira mlade klijance i iz zemljišta.
Optimalni uslovi za širenje bolesti su vlažno i hladno vreme.
Posebno su ugrožena područja sa mnogo snega, odnosno brdski predeli.
Za vreme proleća i leta spore gljive mogu vetrom, kapima kiše ili insektima da inficiraju klas žitarica.
Posebno su ugroženi u vlažnom letu polegli usevi raži. Kod ranog napada postaju zrna štura, a na napadnutim klasovima primećuje se ružičasta prevlaka. Kod kasnije infekcije napad ne utiče na formiranje zrna.
Zaštita
Od mera suzbijanja protiv snežne plesni preporučuje se tretiranje semena preparatima na bazi: tebukonazola,
- protiokonazola,
- fludioksonila i
- difenokonazola.
U područjima gde se iz iskustva zna da je bolest česta, mora se poštovati plodored.
Trebalo bi izbegavati pregustu setvu kao i nekontrolisanu primenu azotnih đubriva.
