Navodnjavanje poljoprivrednih površina u Srbiji u padu. Najzastupljeniji tip navodnjavanja je orošavanjem.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2020. godini.
Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto.
Navodnjavanje i odvodnjavanje
Napomenimo samo da je hidrosistem DTD izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode sa million hektara. I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS.
Planirano navodnajvanje od sistema DTD nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godinе posle velikih poplava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode.
Najviše vode crpimo iz vodotokova za navodnjavanje orošavanjem
Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljade m³ vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Pripremio B. Gulan
