Kikinda je uradila, kompletirala i poslala Ministarstvu poljoprivrede
Godišnji plan za izdavanje državnog zemljišta u zakup. S obzirom na to da je 31. mart bio poslednji dan do kada su lokalne samouprave morale da usvoje taj dokument, Komisija za izradu Godišnjeg plana je, nakon konsultacija sa poljoprivrednicima, zvanično predala plan Upravi za zemljište.
Kikindi pripada nešto više od 17.000 hektara državnog zemljišta, ali je obradivo oko 12.000, na koje kikindski paori mogu da računaju sledeće godine.
Međutim, prvi put se pojavilo zemljište koje se nalazi u građevinskom rejonu, a na osnovu novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu mora da se nalazi na spisku za izdavanje. To je ujedno bio jedan od najvećih problema prilikom izrade dokumenta, na koji su nadležni i ranije ukazivali građanima i podsećali na neophodnu konverziju zemljišta.
„Poljoprivredno zemljište koje se nalazi unutar građevinskog rejona u državnoj svojini mora biti na spisku. Nadam se da se većina tog zemljišta neće izdavati jer su to nečije bašte, pretežno su manje površine, ali zato tu imamo nekoliko hiljada takvih parcela. Na ovaj način upućujem poziv građanima da što pre započnu konverziju, koja košta 300 dinara, i na taj način isprave da se sledeći put njihovo zemljište ne bi našlo na spisku za izdavanje“, objašnjava Imre Kabok, predsednik Komisije za izradu godišnjeg plana za izdavanje državnog zemljišta.
Kako bi sve bilo transparentno, lokalna samouprava u Kikindi tokom izrade Godišnjeg plana za izdavanje državnog zemljišta sve vreme je konsultovala Komisiju sastavljenu od lokalnih poljoprivrednika i agronoma, koji su, na kraju, usvojili dokument i usaglasili se da bude poslat resornom Ministarstvu.
„Ono što je vrlo bitno jeste da je komisija za izradu godišnjeg plana zaista vodila računa da se zadovolje svi interesi gazdinstava, kako malih, tako i velikih sistema. Naravno, uvek je teško zadovoljiti sve želje i potrebe, jer je površina ograničena, a zahtevi su bili veliki“, ističe Ranko Sikimić, predsednik Komisije za davanje mišljenja na program poljoprivrednog zemljišta.
Presudan je bio sam dogovor lokalnih poljoprivrednika i vlasnika velikih infrastrukturnih poljoprivrednih objekata, tako da većih problema prilikom izrade samog dokumenta nije bilo.
„Ono što je zaista za pohvalu jeste da se naišlo na razumevanje takozvanih velikih stočara, koji imaju najveće potraživanje na osnovu prečeg zakupa, tako da su oni, videvši da bi ratari mogli da ostanu bez većih površina za zakup, prihvatili zakup velikog dela površina koje se nalaze pod pašnjacima, livadama i na taj način doprineli da dobar deo zemlje ostane i ratarima“, navodi Sikimić.
Godišnji plan za izdavanje državnog zemljišta trebalo bi da analizira, a potom i usvoji Uprava za zemljište Ministarstva poljoprivrede. Ukoliko sve bude u redu, plan je da se prva licitacija za izdavanje zemljišta održi u junu, a naredna pred kraj godine.
Izvor: RTV (Branislav Ugrinov)
