Zašto su niske temperature korisne za voćke

ogledni vocnjak

Niske temperature vazduha nisu uvek štetne za biljke. Nekada su neophodne za odvijanje određenh procesa u biljkama kao i za čuvanje plodova ili sadnica. 

Zašto su niske temperature korisne za voćke i zašto je potrebno kaliti voćke podseća nas Nebojša Mladenović iz PSSS.

Uticaj niskih temperatura na voćke je neophodan i koristan i to na sledeći način:

  • Čuvanje plodova – usporava se dozrevanje plodova  i time omogućava duže čuvanja; 
  • Čuvanje sadnog materijala (0-2 C) – reznice, kalem grančice, živići jagode i sadnice; 
  • Jarovizacija semena (stratifikovanje) – seme listopadnih voćaka može klijati i dati normalne sejance samo ako provede 15-200 dana u uslovima niske temperature (0-5 C) uz prisustvo dovoljno vlage i kiseonika.

Niske temperature izazivaju razaranje endogenih fitohormonalnih inhibitora i povećanje propustljivosti semenjače za vodu i vazduh. 

Kaljenje voćaka 

Kaljenje voćaka predstavlja kopleks fizioloških i biohemijskih promena u toku kojih se voćke pripremaju za zimsko mirovanje i stiču otpornost prema niskim temperaturama.

Uslov za normalno proticanje kaljenja je postepeno snižavanje temperature.

Ono se vrši u dve faze: prva na temperaturi od oko 0 C (0 – 6 C) i druga na nižim temperaturama ≤ 0 C (-3 do -5 C).

Promene koje karakterišu kaljenje

– sinteza zaštitnih supstanci, a to su uglavnom šećeri i ulja. Šećeri nastaju razlaganjem skroba i oni štite belančevine protoplazme od koagulacije 

– dehidratacija ćelija – smanjuje se sadržaj slobodne, a povećava sadržaj vezane vode i povećava koncentracija ćelijskog soka

– akumuliranje endogenih inhibitora (apscisna kiselina, dormin, prunin, fenolna jedinjenja itd.). Voćke ne ulaze u zimsko mirovanje zbog niskih temperatura, već zbog stvaranja inhibitora

– odvajanje protoplazme od ćelijskih zidova i kidanje veza između ćelija

– formiranje lipoproteinske opne koja umanjuje propustljivost protoplazme. 

Osnove za normalno odvijanje perioda vegetacije voćaka, odnosno cvetanje i listanje, zametanja i održavanja plodova uslovljeni su delovanjem relativno niskih temperatura (5-7 C, odnosno 7,2 C). Niske temperature su potrebne da bi se izvršile neophodne promene endogenih inhibitornih supstanci, odnosno, da bi se one transformisale u druge materije i nestale ili im se smanjila koncentracija.

Lisni pupoljci zahtevaju duži period izlaganja niskim temperaturama – zato voćke uglavnom cvetaju pre listanja.

Nedovoljno izlaganje relativno niskim teperaturama u toku zime ima za posledicu: osipanje cvetnih pupoljaka, neujednačeno cvetanje i listanje (listovi u vidu rozete), plodovi se zameću znatno pre listanja i otpadaju, usled ovoga se javlja nerodnost ili su prinosi znatno smanjeni a plodovi koji se održe su lošijeg kvaliteta.

Zato je u suptropskim i tropskim područjima gde su česte suviše blage zime nemoguće uspešno gajiti listopadne voćke.

Naročito su osetljive breskve

Prema potrebama za niskim temperaturama (manje od 7,2C) sorte breskve se mogu podeliti u četiri grupe:

  1. vrlo male potrebe – manje od 650 časova (za toplija područja, osetljive na niske temperature),
  2. male potrebe 650–850 časova,
  3. srednje potrebe  800–950 časova (dobre za naše uslove, rodne i otporne prema mrazu) i
  4. velike potrebe veće od 950 časova – (za hladnija područja). 

Vrši se selekcija breskve u cilju dobijanja sorti koje će biti prilagođene za uslove toplije klime – koje će zahtevati manje časova sa niskom temperaturom u toku zime (stvorene su sorte koje traže izlaganje dejstvu relativno niskih temperatura od samo od 200 do 300 časova).

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?