Pečeni sirevi sa slaninom porodice Miletić ne sadrže ni jedan E-broj, konzervans, boju, aromu, pojačivač ukusa, stabilizator ili emulgator. Sto posto su od mleka krave.
Porodica Miletić u selu Laćisled nedaleko od Aleksandrovca, po tradicionalnom receptu pravi pečeni sir sa slaninom. Ovaj specijalitet su posluživali gostima i prijateljima kuće, a 90-tih godina prošlog veka „poslat“ je u svet.
Postupak pravljenja pečenog sira osmislila je i usavršavala Živadinka Miletić.
„U vreme kada sam bio student, moja majka Živadinka je uspela iz čiste znatiželje da osmisli tehnološki postupak pravljenja sira koji se do tada nije koristio. Ona je po zanimanju šnajderka i vrlo kreativna osoba. Sir koji je pravila pekla je sa slaninom i dobila ono što mi danas proizvodimo. Kao neko ko je specijalizirao na prehrambenoj tehnologiji nisam imao šta da promenim u toj tehnologiji, već samo da je primenim. Ideja je izvrsna. Stvorili smo desertnu vrstu sira, koja može da stoji rame uz rame sa stranim sirevima koje nalazimo na našem tržištu“, kaže magistar tehnologije Milan Miletić.
Postoje domaće mlekare koje za proizvodnju sira koriste uvozne tehnologije i prave poznate ukuse, ističe naš sagovornik i dodaje da je to kopirano, tuđe, pozajmljeno.
Sa ciljem da razvije srpski brend, originalno naše a vrhunsko, započeo je ovaj posao. Pokrenuli su malu porodičnu mlekaru u okruženju Željina, Kopaonika i Goča sa namerom da druge ljude počaste dobrim ukusom.
Desertni pečeni sirevi sa slaninom porodice Miletić ne sadrže ni jedan E-broj, konzervans, boju, aromu, pojačivač ukusa, stabilizator ili emulgator. Sto posto su od mleka krave. Koriste mleko sa farme koja je u sklopu gazdinstva, registrovani su u Upravi za veterinu u Beogradu, a rad prati Veterinarski institut iz Kraljeva.
Za kilogram punomasnog polutvrdog sira koji sadrži više od 45 posto mlečne masti potrebno je deset litara svežeg kravljeg mleka, a vreme zrenja je jedanaest i više nedelja. Siru se dodaje slanina od domaće svinje, a onda se peče u mirnim pećima.
Pored već poznatog ukusa sa domaćom slaninicom prave i sir sa slaninom mangulice.
Treći ukus je sa goveđom pršutom, pečen na puteru i veoma je tražen. Ima sve elemente HALAL i KOSER standarda u prozvodnji i namenjen je muslimanskoj i jevrejskoj orijentaciji ishrane.
Za potrošače koji ne konzumiraju meso, Miletići prave sireve sa dodatkom zelenih maslina koje su punjene crvenom paprikom, a peku se na maslinovom ulju. Jedan vrhunski proizvod, koji vas ne podseća ni na šta slično. Imaju laganu aromu.
Poželjno je da sirevi par sati pre jela odstoje na sobnoj temperaturi da se ugreju i opuste šmek. Pun efekat je u ustima, kada se duže zadrži zalogaj i prođe fina aroma sira i mesa.
Ovi sirevi nisu na tezgama u supermarketima, ređe ih ima i u specijalizovanim prodavnicama. Prodaja je direktna, na kućnom pragu, sajmovima, izložbama, putem interneta, najčešće na preporuku.
Kupovinom domaćih proizvoda sačuvaćemo porodice i sela
O tržištu Miletić kaže da usled velike ponude tradicionalnog sira, kajmaka i kačkavalja, cene tih proizvoda su niske kod proizvođača, a uvećane od strane prodavaca.
„Ako u radnji platite 400 dinara za sir, proizvođač koji to pravi ima 200 dinara najviše. Sa takvom cenom sve je manje poljoprivrednika koji odgajaju krave. Proizvesti hranu, brinuti o životinjama, lečiti ih, zahtevan je i odgovoran posao. U selu Laćisled, u kom živim, u 2020. godini broj muznih krava je smanjen za trećinu. Ljudi koji ih drže su stariji, i u narednih pet godina će, verovarno, prestati da se bave tim poslom. I ako budem želeo da kupim mleko, bojim se da neću imati od koga. Mi ćemo tada posegnuti za uvozom gotovih proizvoda, koji su sa cenom konkurentni. Važno je reći da najveći deo tih proizvoda sadrže minimalno 50 odsto surogata, koji ne potiču iz mleka, već su zamena za mleko. Dodate su arome i dodaci koji maskiraju odsustvo mleka. Nešto nalik biljnom siru. Imaćemo lošije proizvode za iste pare. Ovo se desilo u Bugarskoj, pa veliki proj Bugara sada dolazi u Dimitrovgrad ili Pirot da kupuje naše sireve. Željni su kajmaka i zrelog sira. Da bismo sprečili ovaj trend kod nas, kupujmo ove proizvode od malih proizvođača, preko raznih online platformi. Tako smo sigurni da smo im pomogli i da jedemo hranu bez aditiva. To je danas važno, a biće još važnije“, naglašava Miletić.
Nagrada za nagradom…
Pečeni sirevi porodice Miletić do sada su više puta nagrađeni.
Proglašeni su za Najbolji Etno brend u 2019. i 2020. godini, nagrađeni na Beogradskom sajmu za Robnu marku iz Srbije u 2019. godini. Dobili i Beogradskog pobednika u 2020. godini, Oskara za prvi Srpski sir u stranoj konkurenciji u 2019. godini.
Proizvodom se mogu pohvaliti, ali sada nedostaje da ih neko „uzme za ruku“ i napravi srpski brend, poručuje Miletić. Veruje da će kada se to desi uslediti širenje proizvodnje.
Takođe, njihova potreba za većim količinama kvalitetnog mleka omogućila bi meštanima sela i okoline da zadrže krave i tu ostanu da žive i rade. Kvalitetni ljudi odlaze, rade za neveliki novac u drugim zemljama i šalju ga svojima ovde, pa imamo razbijene porodice, kaže naš sagovornik. Smatra da možemo uspešno prevazići taj trend razvojem domaćih brendova prodatih na stranom tržištu, koji su sto odsto bio proizvodi i koji su tamo cenjeni.
Objavljeno u listu Poljoprivrednik
